Кркобабић препоручује повратницима из иностранства да се баве пчеларством

БЕОГРАД: Национални тим за препород села Србије препоручује повратницима из иностранства да заснују специјализовано пчеларско газдинство, да уложе лична средства, и удруже се у задругу
milan krkobabic
Фото: Tanjug, arhiva

Ово је саопштено  данас из Кабинета министра без портфеља задужен Влади Србије за регионални развој Милана Кркобабића.

Како се наводи, повратницима будућим пчеларима саветују се примена савремене технологије, виши степен прераде у пчеларству и коришћење опреме. а као добар пример наводи се пчеларска задруга "Мед и воће“ у Власотинцу.

Ова задруга је подстицајним средствима пројекта обнове задругарства "500 задруга у 500 села“ набавила најсавременије машине за пчеларство и примењује најсавременије технолошке метода.

Из Кабинета као успешне истичу и пчеларске задруге "Би купер" из Мерошине, "План Б“ из Баточине, "Хомоље мед“ из Жагубице и "Заплањску матицу“ из Гаџиног хана.

Истиче да ће се Национални тим за препород села Србије залагати за веће субвенције пчеларима, поготову у брдско-планинским и пограничним неразвијеним подручјима, и за очување пчелињег фонда.

Кабинет за регионални развој наставиће доделу подстицајних средстава за набавку ројева, пчелињих матица и опреме за пчеларство, наводи се у саопштењу и додаје да ће Национални тим организовати стручне посете најуспешнијим пчелињацима и задругама, уз савете о томе како да се удруже.

Одрживи развој пчеларства сигуран јде и исплатив начин да се покрене успешна производња, јер је производња меда занат који се учи у једној сезони, а релативно ниска улагања могу се брзо вратити, пчеларство је повољно за оба пола и људе различитих нивоа знања, а у њему могу да раде и људи с благим степеном инвалидитета и старији од 50 година, наводе се у саопштењу предности пчеларства.

У Србији има око 850.000 кошница у пчелињацима, а према неким подацима, укупно је 1,1 милион кошница - док је регистрованих пчелара око 15.000, а претпоставља се да се пчеларством бави око 30.000 домаћинстава.

Производња меда у Србији варира од 6.000. до 9.500 тона годишње, од чега су по трећину багремов и сунцокретов мед, а приход је велики и од других пчелињих производа, наводи се у саопштењу.

"У пчеларству постоји велика развојна снага: веровали или не - извоз меда 2013. године у Србији у вредности од 14 милиона долара је био већи од извоза јунећег меса!?! Наш циљ требало би да буде подизање производње меда са 6.000 до 9.500 тона, колико је износила протеклих десет година, на 12.000 тона годишње“, изјавио је министар Кркобабић, наводи се у саопштењу.

Огроман је значај пчела за пољопривреду Србије, јер пчеле сваке године, према речима професора Миће Младеновића, опрашивањем повећавају приносе у ратарству, воћарству и повртарству Србије за 148 милиона евра.

Roki Balboa
04.05.2020 • 09:50
Vama se ne moze verovati. Sta kad dodje drugi talas pa ne budem mogao otici do pcelinjaka?
Dejan
04.05.2020 • 18:17
Molim.... Pa zasto on nije pcelar nego uvalio bulju u fotelju.... Neslusajte lazu vas ja sam poslusao i ulozio u pcele ovo je srbija ovde se od postenog rada nezivi
Milan
05.05.2020 • 06:46
Sve si lepo rekao.
Moj sin je pcelar ali vidim da se od tog posla leba nece najesti. Ja sam mu pomagao novcano ali sad i ja dizem ruke od toga jer vidim da se i pored ulozenog truda i novca to bas uopste ne isplati.
Mica
05.05.2020 • 16:36
Ako ste ludi slusajte eksperte na vlasti kako vascsavetuju a sami nikad nista uradili nisu sem rotacije fotelja po ministarstvima...
EUR/RSD 117.5929
Најновије вести