Да воћа има види се и по ценама на пијацама, где је килограм прве класе јабука свега 50 динара, па довитљиви трговци, да би што више продали, нуде и два и три килограма за сто динара.
У Новом Сланкамену, познатом по јабучњацима, ове године биће 10.000 тона јабука, дупло него у берби 2017. Али, уместо да је нуде купцима, тамошњи воћари их смештају у хладњаче, очекујући пролеће не би ли јабука достигла лањску цену.
Сада прва класа на велико кошта упола мање него што је у берби 2017. коштала јабука за индустрију, каже Никола Лончар из Земљорадничке задруге „Воћар”у Новом Сланкамену.
Како додаје, за прву класу ове године може се добити од 15 до 20 динара.
Другу класу нико још не купује, а лане је била петанестак динара. Она за индустрију у целој Србији вреди четири и пет динара килограм, док је лане килограм такве јабуке коштао од 22 до 25 динара, каже наш саговорник.
У протеклих десет година наша јабука била је најскупља у Европи, али ту вредност неће више моћи држати јер су јабучњаци подигнути у протеклој деценији, првенствено у Русији и на северном Кавказу, почели да доносе род, па домаћа јабука неће имати тако велику пролазност на руско тржиште као до сада, осим уколико воћари имају сорте које не успевају на руском тлу, а то су „фуџи”, „грени смит”…, каже професор др Кесеровић.
Међутим , додаје да домаћи воћари не треба да стрепе јер имамо добру структуру сортимента па ће наша јабука имати купце на европском (скандинавском) тржишту, на руском, али на другим, попут Африке, Марока, Саудијске Арабије, с тим што ће морати да се прилагођавају иноценама.
По речима стручног сарадника из Пољопривредне стручне службе Инситута „Тамиш“ Владимира Чоловића, мраз крајем марта најмање је наудио јабукама, па воћа у јужном Банату има доста. Јабуке су доброг квалитета, приноси одлични, једино што откуп није по мери воћара.
Продаја на велико у јужном Банату почела је ценом мало вишом од садашње, куповала се за 20 до 25 динара килограм, али је временом она падала, па се сада килограм „ајдареда” продаје на велико за 18 динара, казао је Чоловић.
Воћарима, каже, остаје да род држе у хладњачама док не зазими а трговцима понестане залиха воћа.
То сматра и професор Пољопривредног факултета у Новом Саду др Зоран Кесеровић, па подвлачи да воћари морају да прате како јабуке пролазе на инотржишту, не само у погледу коштања већ и да буду упознати с тиме шта се дешава с јабукама уопште, од тога где на страним тржиштима ничу нови засади до тога где се јабуке највише траже и које сорте имају добру цену .
Уз то, Кесеровић наглашава да се треба окретати и интегрисаној и органској производњи јабука, и у погледу финансија удруживати ради изградње хладњача јер их нема много па они који их имају диктирају цене откупа.
Проф. Кесеровић каже да ће наша земља ове године имати род незабележен до сада, између 420.000 и 430.000 тона, али да зарада вероватно неће бити као лањска, када је Србија на јабукама добила око 125 милиона долара.
И у Европи ће бити више јабука него 2017. – очекивања су да ће на европском тржишту бити чак 35 одсто више воћа.
З. Делић
