Чак и ако се посматра само једна њива – непредвидљивост климатских утицаја, квалитет земљишта, присуство болести и штеточина неретко доводе до тога да се очекивања пољопривредника значајно разликују од реалности.
Да би се у потпуности разумело како треба управљати земљиштем, неопходно је узети у обзир неколико стотина или чак неколико хиљада фактора. У пољопривреди не постоје два идентична случаја или слична окружења где би се системи могли успешно тестирати. Зато су данас пољопривредни произвођачи приморани на то да се окрену новим технолошким достигнућима да би обезбедили профитабилну и одрживу производњу у условима интензивне експлоатације земљишта.
– Пољопривредници схватају да увођење модерних техничких система, односно технолошких метода, доприноси смањењу трошкова производње и повећавању продуктивности – каже доцент Пољопривредног факултета у Новом Саду на Департману за пољопривредну технику др Марко Костић. – Техника која је данас доступна пољопривреди доведена је до савршенства, а комуникација између машина у реалном времену омогућава бољу контролу процеса извођења агротехничке операције.
Ипак, указује Костић, осим предности, нова технологија задаје и додатне проблеме земљорадницима, који често не могу да се изборе с огромним количинама информација које их дословно затрпавају, па нису у стању самостално да развију механизме за њихову одговарајућу употребу.
– Због те чињенице, водеће ИТ компаније улажу велике напоре да би се пољопривредни информациони систем интегрисао у функционалну целину прихватљиву за сваког корисника – истиче Костић. – То, заправо, значи да се ради на изради рутина које ће повезати податке с разних мерних станица и, на основу временско-просторне анализе, генерисати поуздане препоруке. Уколико подаци кориснику не дају корисну информацију, не може се говорити о њиховој употребној вредности. С обзиром на то да су развијени многи интернет претраживачи за брзо проналажење странице која је некоме потребна, нема разлога да се исто не деси једног дана и у пољопривреди, када корисник буде желео да сазна какво је стање неког климатског или земљишног параметра.
Принцип „један параметар – комплетно решење“ није применљив у случају прецизне пољопривреде јер је подложна значајним временским и просторним варијацијама.
– Свака локација са својим специфичностима – земљиште и окружење, у оквиру прецизне пољопривреде захтева оптималан третман с више инпута. Софтверска решења у оквиру прецизне пољопривреде су корисна за прикупљање, складиштење, обраду и видљиве податке, али још увек нису нађена решења која су у стању да пруже квалитетне одлуке. За квалитетно доношење одлука неопходно је дугогодишње искуство, интуитивност у појединим ситуацијама, што рачунар не поседује, али пре свега чињеница да рачунар није у могућности да директно на терену утврди поузданост измерених вредности да би потврдио стварно стање – објаснио је Костић.
Доцент др Костић указује на то да је дигитална пољопривреда већ реалност у неким областима: на пример ГПС навигација, ВРТ ђубрење, заштита биља.
– Још нема аутоматизоване обрада података и комплетно интегрисане мреже података, али ни то више није далека бућност. Системи су способни да примају и шаљу информације путем одговарајућих сензора и комуникационог хардвера и обављају аутоматизоване операције, мада је у пољопривреди потребна пре свега људска интелигенција, а не вештачка – вели Костић.
З. Делић
