„Намера државе да системски приступи уређењу тржишта пољопривредних производа намеће потребу да се најшира пољопривредна јавност укључи у овај пројекат. Да би се тај циљ реализовао, неопходна су елементарна предзнања о тржиштима и берзама као организатора тржишта”, саопштено је из ПКВ.
Планирано је да се настава одвија интерактивно са директним учешћем полазника, питањима и дискусијом, а у току наставе предвиђене су практичне вежбе. Предавања ће се реализовати у просторијама Привредне коморе Војводине, Продуктне берзе у Новом Саду, као и компанијама које тргују на фјучерс тржиштима. Предавачи су директор Продуктне берзе Влада Ковачевић, професор Пољопривредног факултета Бранислав Влаховић, као и агро-економски аналитичар Жарко Галетин, док су учесници панел дискусије која ће бити одржана у оквиру ове обуке представници новосадских компанија и то Зоран Трифуњагић из „Агротрадинга”, Марко Слијепчевић из „Конзула” и Милан Зорић испред компаније ЦХС Србија.
По завршетку наставног дела обуке извршиће се евалуација у форми теста, а полазници ће добити сертификат о одслушаном, и положеној обуци основних вештина о трговању на СПОТ, односно терминском тржишту.
Милета Сланкаменац испред Иницијативе за опстанак пољопривредника Србије објаснио је да је оваква обука добар почетак за оно што се у протеклим преговорима пољопривредника и Владе стављало у фокус - а реч је о уређењу робне берзе.
Берзанско трговање на овај начин, додаје Сланкаменац, је велика новина за пољопривреднике.
„Треба уредити да свако ко има услове за складиштење робе, са том робом може да тргује у новом систему. До сада је била пракса да се мали (организатори производње) ослањају на велике, а у новом систему би требало да буду равноправни. Ако ја имам 10 тона робе доброг квалитета, а неко 100 тона истог квалитета, да ми можемо да продамо робу по истим условима и ценама”, објаснио је Сланкаменац.
„Показује се воља да се ово питање реши, али иде јако споро. И даље главни проблем остаје како приволети складиштаре да уђу у систем јавних складишта и да се на тај начин покрене цео тај систем”, рекао је Сланкаменац. Највећи проблем пре самог успостављања система је опремљеност складиштара за мерење квалитета робе и све остало што је потребно за издавање адекватног робног записа.
„Ту је и разврставање робе по квалитету, а када говоримо о берзи, ту осим житарица постоји могућност да се берзански тргује и са свим осталим пољопривредним производима као што су јабука, малина па и месо”, рекао је Сланкаменац.
З. Д.
Фото: Дневник
