На саветовању пољопривредника и агронома уприличеном на Златибору, у организацији Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, од националног значаја, представљени су млади ратари који су се определили да остану на газдинствима својих родитеља и од пољопривреде обезбеде егзистенцију. Инситут је окупио младе од севера до југа земље, који у пољопривредној производњи следе упутства струке и науке. Било је занимљиво чути размишање Милоша Спајића − зашто је прекинуо сетву соје чим је добио мањи принос од просечних 400 килограма по јутру.
− Моји од 2012. године воде статистику о приносима соје. Како смо сваке године имали мањи род по јутру, одлучили смо да је не сејемо оне године када је сојиног зрна било мање за 400 килограма по јутру − рекао је Милош Спајић. − Не вреди сејати и правити губитке, самом себи правити беспотребно проблеме.
Јесенас је први пут посејао јечам, али не обичан већ пиварски, за чији род има обeзбеђеног купца.
− Пошто се много прича о малим пиварама, дошао сам на идеју да посејем пиварски јечам, али сам се за њега определио и зато што је поузданији од обичног јечма. Не мора да се прихрањује и мање му треба заштитних средстава, а просечан принос, као и код пшенице, креће се од четири до пет тона по јутру. И увек је за два динара скупљи од обичног јечма. Прошле године коштао је 24 динара, а обичан је био 22 динара –казао је млади пољопривредник Милош Спајић.
Млади пољопривредник Милош Спајић размишља о томе да почне производњу црног лука. Има механизацију за машинску обраду па му неће бити потребна радна снага, а има и могућност да га залива. Друге планове у вези с повртарством нема.
− Моји су пре десетак година гајили паштрнак, којег у бечејском атару није било. Није нам се то баш исплатило и одустали смо − рекао је Спајић.
Осим јечма, сеје и уљану репицу, јер боље подноси сушу у неким критичним периодима у години него кукуруз.
− Репице смо имали прошле године 2,7 тона по јутру, што је био рекордан принос − рекао је саговорник.
Милош напомиње да се од пољопривреде може лепо живети, али треба бити рационалан, не расипати, већ куповати оно што је потребно. И не треба само од земље узимати већ у њу и улагати.
– Логика у нашем домаћинству је да се обезбеди месечна плата, подмире трошкови производње и нађе време за одмор − закључио је Милош Спајић.
З. Делић
