То је изазвало бојазан од даље нестабилности на светским тржиштима хране, пренео је Ројтерс.
Влада у Делхију је саопштила да је увела забрану извоза белог пиринча, који није басмати, након што су малопродајне цене ове житарице порасле за три одсто за месец дана, јер су касне, али јаке монсунске кише нанеле велику штету усевима.
Индија покрива више од 40 одсто светског извоза пиринча, а ниске залихе код других извозника значе да би било какво смањење испорука могло да надува цене хране, које су већ подигли рат у Украјини и нестабилно време.
"Да би се обезбедила адекватна доступност белог пиринча, који није басмати, на индијском тржишту и да би се ублажио раст цена у домаћим оквирима, влада Индије је изменила извозну политику“, саопштило је индијско Министарство хране и навело да је у последњих 12 месеци дошло до повећања малопродајне цене од 11,5 одсто.
Ова категорија, бели и ломљени пиринач, чинили су око 10 од укупно 22 милиона тона индијског извоза пиринча прошле године.
Индијска влада је касније прецизирала да прокувани пиринач, који је представљао 7,4 милиона тона извоза у 2022. години, није укључен у забрану.
Овај потез показује осетљивост владе премијера Нарендре Модија на раст цена хране уочи општих избора скоро следеће године.
Његова администрација је продужила и забрану извоза пшенице, након што је већ ограничила испоруку пиринча у септембру 2022, као и извоз шећера ове године, пошто је принос трске опао.
"Индија би пореметила светско тржиште пиринча много већом брзином него што је то учинио рат у Украјини на тржишту пшенице", изјавио је Кришна Рао, председник Удружења извозника пиринча.
Пиринач је основна намирница за више од три милијарде људи, а скоро 90 одсто усева који захтевају велику количину воде производи се у Азији.
