Највећи је повртар у општини Апатин, али и шире јер пољопривредници из западне Бачке, каже, нису окренути повртарству као што су то ратари у Деспотову, Силбашу, Госпођинцима…
У протеклих шест-седам година Чуло је добијао субвенције за наводњавање „кап по кап” па се може рећи да је од државе добијао ветар у леђа. Мада заслуга припада и њему, повртараством се почео бавити на два јутра па је мало-помало, радећи увећавао газдинство и стигао до 20 јутара.
Пољопривреду сам почео с два јутра, отац ми се није бавио земљорадњом па сам радећи увидео да два јутра земље нису довољна да се прехрани породица и послови рашире, каже Дејан Чуло.
Сада је свих 20 јутара под системом за наводњавање „кап по кап” јер без наводњавања, истиче, нема повртарства.
На заливни системм наглашава Чулом треба да се гледа као на агротехничку меру, као што су и друге мере агротехнике.
Није тачно да повртар у суши добро прође јер има „кап по кап”, истиче Дејан Чуло.
Како додаје, сушна година само повећава трошкове производње.
За разлику од прошле године, каже, време је сада ишло наруку за сејање лука.
Земљу су пролећне температуре довољно угрејале, а оранице су још влажне после топљења снега, па сам већ од 1. марта кренуо у посао. Када дође време, посејаћу и кромпир, па редом и купус и карфиол, наводи он.
Дејан каже да годинама сеје немачко семе кромпира, остварује добре приносе, не само кромпира већ и другог поврћа, па код њега у Пригревицу долазе и други повртари издалека ради савета и размене искуства.
Лане сам изгубио зараду, нисам сејао лук, март је био кишан, киша се отегла све до половине априла па сам напослетку одустао од њега. А да сам посејао, добро бих прошао. Цена је била историјски висока. Ни повртари старији од мене не памте да је лук био тако скуп као лане, каже Чуло.
Додуше и ове зиме лук има цену – килограм се продаје за 80 и 90 динара – али га Дејан Чуло више нема.
Дуго сам у послу, знају ме накупци и велетрговци па дођу с камионима и утоваре, одмах по вађењу. Тако и када крене сезона вађења кромпира, стигну купус и карфиол. Готово 90 одсто рода продам велетрговцима из Новог Сада, а оно мало што преостане оде у Сомбор и Београд. Тако, каже, ради годинама. Ризик постоји, улагања у сетву су велика, али шта ту има да се прича, када нема избора.
Чуло рачуна на то да ће га у послу наследити зет. Има жену и троје деце, два сина и ћерку, али за сада се ниједно не отима за посао.
Један син је на Ликовној академији, хоће да буде сликар, други је фудбалер, па ни он није заинтересован. Зато се ослањам на ћерку, чекајући зета, каже пола у шали Дејан Чуло.
Наша пољопривреда није организована, сваки ратар одређује колико ће чега посејати и онда пролазимо лоше. Сејемо а немамо уговор коме ћемо род продати, нити знамо колико ће коштати нови род, па накупци и велетрговци најбоље пролазе и на нашој муци лепо зарађују. Лане сам килограм кромпира на велико продавао за 27 и 28 динара, а у радњама је коштао дупло. Али, опет, уз доста рада и одрицања може се живети.
Раније је тај пољопривредник сејао и паприку и на Новосадском сајму освајао награде за квалитет. Било је година када је сејао лук па после, када га извади, засади купус. Тако је имао два рода и дуплу зараду на једној парцели, али то више не ради.
З. Делић
