Увоз гуши повртаре у Новом Кнежевцу: Лане бацали арпаџик

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Произвођачи арпаyика из Новог Кнежевца и околине још не знају како ће проћи са прошлогодишњим родом, без обзира што је цена црног лука у малопродаји и на пијацама достигла 100 и више динара за килограм.
1
Фото: Произвођач арпаџика Радован Чукуров

Радован Чукуров из Новог Кнежевца констатује да је на тржуишту арпаyика, из ког се производи црни лук, присутно затишје и чека се да ускоро крену дорада и пласман, али да се никада не зна како ће проћи.

- Чекамо фабруар и март, то су месеци када је присутна потражња за арпаyиком, због пролећне садње - каже Чукуров. - Лане је ситуација била таква да је потражња била јако слаба и цена вема ниска, али је сада арпаyик у односу на прошлогодишњу цену доста поскупео. У маркетима се арпаyик продаје по цени од стотину динара по килограму, тако да и ми произвођачи чекамо да постигнемо бољу цену него пре годину дана, да надокнадимо део губитка који смо имали прошле године.

Чукуров каже да је прошле године бацио на ђубриште шест тона арпаyика, што је допринело да је прошле сезоне преполовио површине под овим усевом, на свега два катастарска јутра.

- Ако цена арпаyика и ове године буде неповољна, размишљам да после више деценија бављења овом производњом, престанем да га сејем. Иначе, многи произвођачи арпаyика су у претходном периоду одустали па је преостало свега нас десетак који се бавимо овом производњом. Због тога је и понуда домаћег арпаyика слабија, а новокнежевачка општина је некада била позната по овој производњи - подсећа Чукуров.

Произвођачи арпаyика из Новог Кнежевца били би задовољни да лањски род продају и за 80 динара по килограму, поготово што су лане пре него што су га морали бацати продавали по 25 до 30 динара.

Некада се у новокнежевачкој општини производило 5.000 тона арпаyика, а сада је остало свега десетак произвођача са око 150 тона

- Лане на крају арпаyик никоме није требао и због тога смо део рода морали бацити. Један од разлога је што се увозе и црни лук и арпаyик, чиме се гуши домаћа производња. Увозници су запосели тржишта у већим центрима, а ми нисмо организовани да би могли да им парирамо. Раније смо покушавали оснивањем удружења произвођача арпаyика, али циљеви због којег смо га основали нису заживели, па је престало са радом, пошто нисмо нашли заједнички интерес, него смо остали разједињени - каже Чукуров.  Због тога су произвођачи арпаyика препуштени накупцима, када ко наиђе. Десетак произвођача који арпаyик појединачно производе на два до три катастарска јутра, имају сада понуду од око 150 тона. Чукуров подсећа да је у новокнежевачкој општини некада производња арпаyика била око 5.000 тона, па је ова средина словила за највећи центар за производњу арпаyика на накадашњем југословенском простору.

- Толика производња 80-тих година прошлог века могла је да се прода на тржишту тадашње Југославије и извозило се за Русију, али измењене прилике су учиниле своје да су десетковани и домаћа произвоња и тржиште арпаyика - указује Чукуров.

М. Митровић

Фото: М. Митровић

Текст је део пројекта „Нови Кнежевац у Дневнику“, који је суфинансирала Општина Нови Кнежевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове Општине.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести