Мали повртари могу бити велики ако се удруже

НОВИ САД: Све чешће се може чути да аграрни економисти саветују да у пољопривредној производњи треба направити заокрет и уместо сетве традиционалних ратарских култура окренути се и другим, између осталог и узгајању поврћа попут, парадајза, паприке, лука, салате... Оваква размишљања све више допиру и до свести пољопривредника, па је на недавном стручном саветовању “Савермена производња поврћа”  чији је организатор било “Војвођанско друштво повртара” могла чути и размишљања да хоће да се опробају и у гајењу поврће.
kupus
Фото: Dnevnik (arhiva)

Од оних који  су већ у тим водама мало је њих у задругама или удружењима, па су на саветовање дошли, како рекоше, и да се међусобно упознају и добију информиције на који начин могу род да ођедном продају. Мало повртара семе стави у земљу, а да у џепу има уговор о продаји.  

Али, повртаре не мучи само како род чим доспе за трпезу навелико  одмах и продати.

Бројни су проблеми у повртарству указао је председник “Војвођанског друштва повртара” проф др Жарко Илин.

Пре свега, имамо велико учешће скупе енергије у технолошком процесу што има директног утицаја на цену производа, каже проф. Илин.

Према његовим речима, данас је литар евро дизела 155 до 160 динара, а нема те интезивне биљне производње које могу да поднесу трошкове оваквих енергената.

Проблем је и релативно скуп репро и потрошни материјал, јер цене стално расту и што је у узгајању поврћа потребан и велики број радника по јединици површине биљне производње. Минимум четири радника по хектару, десет хектара је 40 радника, а стотину хектара четири стотине радника…. Па како уштедити и на радној снази када је и нема, и када се суочавамо да на њивама раде старији, између 50 и 60 година, када, већ, повртари не могу да утичу на цену горива и осталог у производњи, пита наш саговорник. 

Проф. др Илин каже да је излаз у платформи, треба полумеханизовати технолошки процес, а код индустријске производње користи комбајн.

Али по његовим речима, излаз постоји и за друге проблеме у повртарству, трошкови се могу смањити код потрошње енергије, код обраде и спровођења мере неге и заштите од проузроковача штеточина увођењем пре свега прецизне пољопривреде, а обраду ускладити с плодоредом па дубље орати од 25 до максимум 35 сантиметара само за оне које долазе прве у плодореду и имају дубљи развијен коренов систем.   


Више се посеје него поједе

Поврћа производимо по становнику више од потреба, а трошимо на нивоу ЕУ око 125 килограма годишње.

Према препорукама Светске здравствене организације, потрошња би требала да буде 146 килограма, односно између 140 и 150 килограма годишње, што значи да и  ЕУ али и ми заостајемо у квалитетној и правилној исхрани.

У повртарсву нам остане 50 одсто тржишних вишкова, део се  преради - око 52.000 тона, а од тога нешто заврши на домаћем тржишту а већина оде у извоз, каже проф. др Илин.

Од прерађеног поврћа, истиче проф. др Илин, према проценама може се зарадити од 10.000 до 12.000 евра по хектару, па чак и 25.000 и до 30.000 евра по хектару што је неупоредиво више у односу на друге гране биљне производње.


Можемо уштедети у наводњавању у великој суши  али само према захтвима биљака и на основу влажности земљишта, цена милиметра воде због скупе енергије се креће од један до један и по евра код примене нових агрегата, а код  старих агрегата цена енергије се креће од два до четири евра, истакао је проф. др Илин.

Како је навео, у последњих неколико година дошло је и до проблема да док велики не продају род мали чекају, па је излаз у извозу, а за то су  потребне задруге, повезивати мале произвођаче и подстицати прерађивчке капацитете, нове градити а старе обнављати.

Треба да формирамо задруга по угледу на Шпанију и Италију, где се удружују повртари који сеју од мање од хектара до три хектара. Али исто тако укрупњавати и велике по узору на Немачку, Холандију Француску и ангажовањем младих економиста продавати поврће у целом свету, истакао је проф. др Илин.

З. Делић

EUR/RSD 117.5748
Најновије вести