У Пословном удружењу за индустријско биље очекују да ће шећерна репа заузети између 40.000 и 45.000 хектара, док је прошле године била посејана на свега 26.000 хектара, а само пре три године, 2017, слатки корен вадили смо с близу 60.000 хектара.
У лањској кампањи, подсећамо, произведено је око 250.000 тона шећера, а принос шећерне репе је био на вишегодишњем просеку – 55 тона по хектару. За домаће потребе довољно нам је око 200.000 тона шећера.
Познато је да ће, као и лањске године, репу прерађивати шећерана у Црвенки, у власништву грчке коппаније „Хеленик шугар” и оне у Ковачици, Врбасу и Пећинцима, у поседу компаније „Суноко”, а ни ове сезоне неће радити шећерана у Жабљу у поседу „Хеленик шугара”.
Одмах после сетве шећерне репе следи сетва кукуруза, соје и сунцокрета. Међу пољопривредницима, рекло би се, највеће интересовање влада за кукуруз, потом за соју и напослетку сунцокрет.
Не гледамо више шта је боље сејати већ шта је мање лоше, каже пољопривредник из Ковина Јадран Анђелковић.
Премда је лане сејао репу, сада ће се окренути кукурузу због солидне цене и доброг лањског приноса. За сунцокрет се, каже, определио због плодореда, да би наредне године сејао пшеницу. А сејаће, додајем и соју, сматрајући да је боље посејати више култура него једну.
Очекује се да ће овог пролећа кукуруза бити највише посејано, милион хектара, док је прошле сетве заузео 970.000. Соје ће бити између 230.000 и 240.000 хектара, а под сунцокретом мање површина од 220.000 хектара, колико смо имали лане. Претпрошле године, рецимо, сунцокрета смо имали као никад раније, на чак 250.000 хектара.
Интересовање пољопривредника у погледу основних култура остало је на нивоу лањског, уз незнатна одступања, казао је директор „Жита Србије” Вукосав Саковић, и навео да једино суша у априлу може натерати ратаре да посеју сунцокрет уместо соје и кукуруза, или пак понуда прерађивача о већој откупној вредности новог рода.
У погледу цена, овогодишња сетва биће скупља од седам до десет одсто. По рачуну Аграрног савеза Србије, сетва кукуруза коштаће земљораднике око 65.000 динара по хектару, рачунајући семе, вештачко ђубриво и гориво, сетва сунцокрета између 65.000 и 70.000 динара, у зависности од тога који хибрид паори буду сејали, док ће сетва соје у односу на те две културе бити јефтинија, кретаће се око 55.000 динара по хектару уколико земљорадници буду користили своје семе, односно 60.000 ако га буду куповали.
У тај ценовник није рачунат рад пољопривредника ни амортизација пољопривредних машина.
Иначе, пољопривредници се већ другу седмицу пријављују за подстицаје, да би добили 2.000 динара по хектару, и субвенције од 20 динара по литру, односно 1.200 динара за 60 литара бензина по хектару до највише 20 хектара.
За ту намену опредељено је безмало десет милијарди динара, што ће, рачунајући ове субвенције – по хектару њиве и за гориво – бити довољно за око 1.850.000 хектара ораница, односно 450.000 регистрованих пољопривредних газдинстава.
З. Делић
