Пред више десетина пољопривредника из Војводине стручњаци Института изнели су очекивања уочи жетве ових пољопривредних култура.
Очекују се, како је речено, шаренило у погледу приноса и квалитета рода у зависности од тога колико је било падавина и у којој мери су ратари применили агротехничке мере.
- Има делова АП Војводине где кише нису биле честе и обилне, насупрот подручјима где је падавина било одвише - речено је приликом обиласка огледних поља.
- Пшенице је највише посејано ове јесени и прва ће се жети, а приноси ће варирати у у зависности од количине падавина и примене агротехничких мера - казао је др Влада Аћин са Института за ратарство и повртарство Нови Сад.
Он је проценио да ће жетва пшенице касније почети него протеклих година и да ће овогодишњи род бити сигурно на нивоу петогодишњег просека, око пет тона по хектару, али је истакао да ће бити и парцела где ће хлебног зрна бити и осам тона по хектару.
- Ратари који су потпуно применили агротехнику имаће веће приносе - казао је др Аћин. - Клима је током јесени и зиме била изнад вишегодишњег просека, топла, што је допринело да пшенице и стрна жита буду бујнија него ранијих година. С једне стране, то је било добро за усеве, али је било и штетно јер се после девет година у житу појавила болест - жута рђа. Пољопривредници који су на време уочили болест и правовремено усев заштити нису имали штете. Онда је стигао април и захлађење, у мају честе и обилне падавине са умереном дневном темературом, што је боље у односу на високе.
Пшенице су, истакао је, овог пролећа више него ранијих година па су тако и осетљивије на полегање.
- Најгоре је када жита полегну у време наливања зрна, што умањује приносе и што ју је тешко камбајном покутити. Али није сва пшеница полегла има и оне која је поваљена, па може да се усправи до жетве.
Ратари су, углавном, задовољни како изледа пшеница и очекују знатно веће приносе у односу на лањску изузетно сушну годину. Углавном се пшеницу од прошле године продали на време, а то значи по ценама које су биле знатно више током јесени и зиме у односу на садашњу од 22,5 динара.
Уqана репица је јесенас посејана на око 33.000 хектара, што је за трећину више него у сетви 2021. године, а просечан принос у лаwској жетви био је мало изнад 2,7 тоне по хектару.
- Репица је сада у фази наливаwа семена и киша јој сада годи -
рекла је Ана Јеромела Марјановић са Националог института за ратарство и повртарство. - За биqку је ова године била идеална, током припреме за сетву крајем августа и почетком септембра клима је била умерена, затим је дошла блага зима и пролеће са умереним дневним темературама и падавинама у право време. Зато се очекују добри приноси, с тим што постоје и парцеле и подручја где ће бити маwи род, али таквих примера има сваке године.
Пољопривредник из Бачког Петровог Села Надор Такач казао је да очекује принос од осам тона по хектару, али да није задовољан садашњом коштањем житарице.
- Мада очекујем да добијем одличан принос од осам тона по хектару, нећу успети да покријем трошкове производње. Само скупља пшеница може да покрије трошкове сетве и заштитиних средстава, а никако увећани приноси - предочио је Такач и навео да дуж поља око Петровог Села има различите пшенице у зависности од примене агротехнички мера и од времена сетве.
- Има доста ратара који неће добити пуно пшенице јер нису имали новца да купе ђубриво и друго што треба за прехрану - навео је Такач.
Осврнуо се и на цене кукуруза и соје које су, такође, ниске. - Ништа од прехрамбених производа није појафтинило, а коштање основних сировина иде надоле, што је недопустиво - истакао је Такач.
З. Делић
