Лане је откуп кренуо са 16,5 динара, а током јесени пшеница је достигла и 19 динара по килограму, док сада агрономи рачунају да би реално било да килограм жита кошта 15 динара.
За ратаре је 15 динара по килограму неприхватљиво, па кажу да би овогодишњи род требало да вреди између 18 и 19 динара. Оно у чему се слажу јесте да се пшеница из године у годину све мање сеје (лане посејано око 530.000 хектара, а у сетви 2015. године жито је заузело 600.000 хектара), и да ће у овој жетви принос бити знатно мањи.
" Улазимо у жетву са залихама пшенице од око 500.000 тона непродате од прошлогодишње жетве. У протекле четири године на светском тржишту је све више пшенице па та чињеница држи малу цену, јер цену ове примарне пољопривредне културе диктира цена на светским берзама. Тренутно је цена жита од 15,5 до 16 динара по клиограму, мада је реална 15 динара", каже директор “Жита Србије” –Удружења за унапређење производње и извоза житарица и уљарица Вукосав Саковић.
У Робним резервама још не знају да ли ће откупљивати жито и по којој цени.
"То ће одлучити министарства за финансије и пољопривреду",каже начелник Одељења за прехрамбене производе у Републичким робним резервама Миломир Ракић.
Вели да су лане откупљивало само кукуруз, а да ли ће тако бити и ове године знаће се после састанка представника та два министарства и челника Републичких робних резерви.
Он каже да се очекује род од око 2,2 милиона тона, односно милион тона мање него 2016. године, а да ће принос по хектару бити најмање 20 одсто слабији него лане и да је пшенице посејано 11 одсто мање него у сетви 2015 године.
„Лане је род жита био рекордан, први пут у Србији забележен је принос од пет тона по хектару. Ове године принос неће бити већи од четири хектара по тони, због лошег времена, дуге и јаке зиме и недостатка влаге“, каже Саковић.
Председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослав Киш указује да држава треба да се определи да ли ће војвођанска равница остати житница или ће њиве прекрити друге пољопривредне културе.
„Из године у годину све је мање пшенице на пољима, па се оправдано поставља питање да ли долази време да ће жита бити само за домаће потребе, премда би пшеница требала да буде један од овдашњих извозних производа“, каже Киш.
Додаје да би килограм зрна требао би да кошта од 18 до19 динара, а све испод те цене није прихватљиво за пољопривреднике јер готово сви ратари држе земљу у закуп, што је за њих трошак више.
„Сви из године у годину постајемо све већи губитници јер се мање сеје и мање и извози, држава остаје без ПДВ, а ратари се после вишегодишњих лоших искустава опредељују за друге пољопривредне културе“, закључује Киш.
З. Делић
