Према подацима Привредне коморе Србије, лане смо имали пасуља на 8.045 хектара и добили 8.986 тона пасуља, а подаци из ове године се још сабирјау.
Исти извор каже да смо за пасуљ 2021. године дупло више пара потрошили купујући га са стране - 13,8 милиона евра, него што смо зарадили од извоза - 6,7 милиона евра. Већ годинама пасуљ купујемо из Киргизије, Египта, Пољске... а томе су допринели ниска цена и захтевна производња. Ко хоће озбиљно да се бави овим поврћем не вреди да га сеје уколико нема заливни систем, док је цена све до ове године била иста, па су га повртари из године у годину све мање сејали и окретали се другим лакшим и исплативијим пољопривредним културама.
Повртар Младен Жужа из Равног Тополовца у општини Житиште ове године имао је свега 500 килограма пасуља по јутру и мада је већ овогодишњи род продао, сада зна да на пролеће неће увећавати површине под пасуљем. Неће га више сејати догодине, каже, то је сигурно, али постоји шансе да га мање посеје.
- Пасуљ је ове године подбацио, а томе је допринела сува и топла клима. Приноси су варилали од 500 до 750 килограма по јутру, а у нормалним годинама има га и дупло више – казао је Жужа. – Мада је заливан, није успео да издржи велике врућине па су цветови отпадали и сушиле се махуне и повртари који су га сејали су имали вишеструко мање приносе.
Жужа каже да је ове године сејао жуто–зелени (сумпораш), бели и шарени пасуљ и да је за семе и ђубриво потрошио минимум 1.000 евра по јутру, али да се ту трошкови нису завршили јер је плаћао и трошкове заливног система и сезонске раднике који су пасуљ два пута окопавали.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан каже да је пре 15 година око 30 одсто чинио удео у домаћој потрошњи увозни пасуљ а да сада тај удео чини изнад 60 одсто...
- Од пре 2000. године сваке године га све мање сејемо. Пре више од две деценије домаћа годишња производња пасуља била је 52.000 тона пасуља, а сада ни 10.000 тона пасуља немамо годишње - казао је Гулан
З. Делић
Повртарима цена добра
Повртар Синиша Арсић из Сирига у општини Темерин пасуљ ради машински па нема потребе за радном снагом.
- Радим све уз помоћ машина, које сам набавио захваљујући субвенцијама од Покрајине и Републике - рекао је Арсић.
Ове године истиче први пут у односу на раније године цена пасуља је добра, килограм навелико се продаје за 400 динара .У продавницама и на пијацама килограма стаје 500 динара, али га има и јефтинијег, за 300 до 400 динара.
- Дуго година цена се није мењала и тек ове године повртари ће, без обзира на то што су приноси знатно нижи, имати солидну зараду - казао је Арсић. – Боље ће проћи први пут у односу на оне који су сејали соју.
По његовим речима, повртарима су потребни подстицаји и то посебно за пасуљ, као и подстицаји за обнову механизације.– Већ добијамо подстицаје за мехнаизацију, али треба посебно навести поврћну врсту, да би се површине под пасуљом увећале и имали пасуљ као што је то било пре 20 и 30 година - навео је Арсић.
