Светске цене хране пале у јуну први пут после 12 месеци

РИМ: Светске цене прехрамбених производа пале су у јуну први пут после 12 месеци узастопног раста, према данас објављеном извештају Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Suncokret Foto: Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Индекс цена хране који израчунава ФАО у просеку је износио 124,6 поена у јуну, што је за 2,5 одсто мање него у мају, али је још увек за 33,9 процената изнад нивоа на ком је био у истом периоду 2020, наводи се у извештају објављеном на званичном веб сајту ове агенције УН са седиштем у Риму.

На пад индекса су највише утицале ниже цене биљних уља, житарица а, нешто умереније, сманејње цена млечниј производа, што је генерално више него компензовало пораст цена меса и шећера.

Цене биљних уља су опале за 9,8 посто у јуну, спустивши се на четворомесечни минимум, а највише су појефтинили палмино, сојино и сунцокретово уље.

Житарице су забележиле умеренији пад цене од 2,6 одсто у односу на мај, али је њихов индекс и даље за 33,8 одсто изнад нивоа из јуна прошле године.

Међународне цене кукуруза су смањене за 5,0 процената, предвођене падом цена у Аргентини услед раста залиха после недавне жетве, где су приноси били већи од очекиваних.

Цене пшенице су склизнуле у јуну за 0,8 посто због повољних глобалних изгледа производње код многих кључних произвођача, који су знатно надвладали узлазни притисак на цене изазван сушом која погађа род у Северној Америци.

Индекс цена млечних производа је опао за 1,0 проценат, на 119,9 поена, при чему су појефтинили сви млечни производ, а највише маслац услед наглог повлачења глобалне увозне тражње и благог повећања залиха, пре свега у Европи.

Супротан тренд забележиле су цене шећера, који је поскупео за 0,9 процената на месечном нивоу, и то трећи месец заредом, достижућу нови вишегодишњи максимум. Томе су допринеле неизвесности у вези са утицајем неповољних временских услова на принос рода у Бразилу, највећем светском извознику шећера.

Међународне котације меса су такође порасле за 2,1 одсто у јуну у односу на мај, настављајући успон девети месец узастопно, тако да је овај индекс за 15,6 процената надмашио вредност из јуна 2020, али је још увек за 8,0 посто нижи од рекордног нивоа забележеног у августу 2014.

ФАО је у одвојеном извештају о понуди и потражњи житарица, благо смањио прогнозу глобалне производње у 2021. годину на 2.817 милиона тона. То је међутим и даље за 1,7 одсто, или за 47,8 милиона тона више од производње у 2020, што би био нов рекорд.

Процене светске производње крупних житарица смањене су на 1 513 милиона тона, односно за три милиона тона у односу на прошломесечна предвиђања, углавном због великог резања прогнозе бразилске производње кукуруза.

Што се тиче пшенице, ФАО је ревидирао наниже пројекцију производње у 2021. за један милион тона на 784,7 милиона тона, јер су временски услови на Блиском истоку умањили изгледе раније очекиваних приноса. Ипак, овогодишња производња пшенице биће и даље за 1,2 процента виша него лани.

EUR/RSD 117.5685
Најновије вести