Уређена продаја пред кућом - прилика за мала газдинства

Многи пољопривредници муку муче с пласманом својих производа јер понекад нема купаца, а понекад купци, велетрговци и накупци значајно умањују цену.
voce, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Уз то, како би продали своје производе, произвођачи морају да задовоље одређена правила као да је реч о најразвијенијим компанијама на свету, па би најава министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислава Недимовића да ће ускоро бити направљен концепт да свако домаћинство, свако газдинство може да се региструје и изнесе своје производе на продају, било да је реч о сиру, прерађевинама од меса, вину или другим производима, требало да промени ову ситуацију набоље. То би, како је министар рекао, омогућило развој сваког места и сваког села у Србији и значајно смањило трошкове транспорта робе.

Да се уз пут, испред кућа или на њивама продају различити пољопривредни производи свакодневна је слика. Међу онима који већ одавно своје производе пласирају с њиве је и пољопривредник из Бегеча Марко Чордић, који гаји кромпир и шаргарепу на 500 хектара ораница. Он указује да је најава министра о продаји производа директно с њиве, односно газдинстава добра вест, и пракса у иностранству, па је добро да се следе искуства развијених земаља, на првом месту Немачке. Чордић већ годинама сеје кромпир и шаргарепу и продаје их мегамаркетима, и не жали се,  а на откупном месту у близини пута за Бачку Паланку продаје ово поврће друге класе на мало.


Недостају купци

Како би се пласман побољшао, по свему судећи, потребно је да се више пажње посветити маркетингу, како би што више купаца знало за понуду.

„Производим сир, али купаца је мало, дођу код мене кући за килограм, два, а никад  десет или 50 килограма сира, мада бих могла, од млека које имам, да задовољим такву поруyбину“, каже једна од продавачица млечних производа на Футошкој пијаци.

Слично кажу и други продавци који своју робу нуде на пијачним тезгама, указујући да немају добро искуство са велетрговцима.

„Један шлепер купуса сам заправо поклонила јер је велетрговина на мој рачун пребацила трошкове транспорта и зато нисам сигурна да ће трошкови продаје од куће бити нижи него на пијаци, где одмах могу да обрнем новац“, наводи Десанка Мирковић.


Фото: Dnevnik.rs

„Шаргарепу и кромпир, око 8.000 тона продајем  у Русију, Бугарску, Македонију…“, каже Чордић, указујући да би уз могућност продаје на лицу места пољопривредници имали мање трошкове чувања намирница и транспорта до велетржница, односно бољу зараду.

Садашња откупна цена овогодишњег рода кромпира, лука, шаргарпе од 20 динара за килограм највише мучи пољопривреднике, па најава о продаји на лицу места није лоша, под условом да се на новац не чека дуго.

„Продао сам  пола тоне кромпира једном трговинском ланцу, али новац чекам већ трећу семдицу. Рекли су да ћу га добити када га продају. Било би нам од користи да род одмах можемо да продамо, али не би било лоше и да држава поради да откупне цене поврћа буде више због трошкова одгајања“, наводи Илија Војновић, који већ 18 година продаје поврће испред куће у Футогу.

На тезги испред куће Војновић продаје десет килограма лука за 200 динара, колико коштају и кромпир и шаргарепа, док килограм белог лука нуди за 400 динара.

Фото: Dnevnik.rs

По речима Мирјане Игњатовић повртарима за овакв вид трговања треба откупна станица коју би морало да има свако село, што сада није случај. По њеним речима, ни до сада није нико бранио да се од куће тргује, премда признаје да би јој годило да одмах нађе купца за десет вагона кромпира.

„Министарство би, ако заиста жели да помогне пољопривредницима требало да поведе рачуна о малим газдинствима и њиховим вишковима, одредити ко су велики, а ко мали произвођачи, које количине ће моћи да се откупљују, по којој цени, каквог квалитета...“, каже Мирјана Игњатовић.

З. Делић

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести