Наиме, овогодишња суша, која се пореди с оном из 2012, осим пада приноса, утиче и на квалитет биљних производа, па фармери у Војводини стрепе да ће их ове године, уз мале приносе, задесити и појава афлатоксина, али и да ће доћи до знатног поскупљења сточне хране, а самим тим и млека и меса.
Вишедневне високе температуре и мале количине кише повољно утичу на изазивање афлатоксина и његове појаве у кукурузу и намирницама, пре свега млеку.
Због тога сточари у Војводини процењују да ће ове године и квалитет млека бити лошији него претходних.
Произвођач млека из Гајдобре Василије Ивковић, који има око 160 музних крава и који се више од две деценије бави производњом млека, оцењује да је овогодишња суша најгора од када је у том послу.
Напомиње да су због суше биле тешке и 2003. и 2012, али да је ова година нешто „што не памти”.
Ова суша ће се врло лоше одразити на производњу млека, оценио је Ивковић, додајући да ће прво поскупети сточна храна, које неће бити довољно.
Како је даље казао, квалитет хране ће бити веома лош, а квалитет силаже никад лошији.
Афлатоксин је производ развоја плесни Aspergillus flavus, јавља се у пределима с влажном климом, баш као што је Србија, али као последица суше, која је овог лета обрстила српске њиве.
У нашој земљи се екстремно појавио у кукурузу током сушне 2012. године, када је, по процени стручњака, било затровано око 70 одсто рода.
Преко кукуруза који се користи као исхрана стоке, афлатоксин је доспео у организам крава.
Афлатоксини који се налазе у млеку најјачи су познати канцероген у природи, а када једном уђе у ланац исхране, тешко се уништава. Сточној храни и концентратима могу се додати одређени минерали који омогућавају да животиња кроз излучевине избаци отров из организма и не веже га у месо.
Пошто је сточна храна затрована зараженим кукурузом, тај канцероген ће се појавити у свим производима који су настали као последица конзумирања затроване хране: у млеку, сиру и другим млечним производима.
Потрошачи ни по укусу ни по мирису не могу ни да посумњају да су млеко и друге намирнице токсичне.
Чим се краве слабије хране, биће млање млека, тако да можемо очекивати и несташице млека. Афлатоксин нам је неминован и то нас чека. Температуре су веома високе, поједини кукурузи доспевају за петанаестак дана за вршидбу. Температуре су више од 30 степени, што погодује развоју афлатоксина, закључује Ивковић.
Страх од афлатоксина присутан је и код сточара у Срему и они се већ припремају како да га спрече или како да се понашају у случају да се појави.
Тако сточар Јован Поповић из Шашинаца, који има 50 различитих грла стоке и 50 јутара земље, не спори да је опасност од појаве афлатоксина у таквом сушном периоду могућа, али се припрема за превенцију и ради на обезбеђивању смештајних објеката за кукуруз.
Пољопропривредници ће предузети сву контролу над зрнастом храном убацивањем разних заштитних супстанци које ће умањити дејство афлатоксина, сматра Поповић и додаје да се анализа ради свакодневно и свака неисправност хране одмах се конторлише и заражене намирнице уклањају.
Према његовим речима, све мере ће се предузети да не би дошло до нежељене ситуације.
Уколико ипак дође до неких проблема у роду житарица и приносу хране и млека, а пре свега у појави афлатоксина, онда је ту неопходна помоћ државе, поручује Поповић.
Стручњаци указују на то да лоше стање на њивама због суше умногоме подсећа на сушне 2012. и 2003. годину, када је род кукуруза био изузетно смањен.
У таквим условима појава афлатоксина у млеку је нешто од чега заиста треба страховати, па сугеришу фармерима да воде рачуна о квалитету сточне хране коју користе у исхрани музних грла.
Љ. Малешевић
