Наши потенцијални извозици немају интернет продавнице, не знају много о тржиштима на којима би евентуално могли пласирати робу. Осим тога, систем наплате је прилично компликован.
У Привредној комори Војводине немају податка о томе шта се странцима нуди нити шта од нас купују преко е-радњи.
„Продаја путем интернета је изузетно добра идеја“, каже директор ИКТ кластера Војводина Милан Шолаја.
Додаје да, да би успели да пласирају и извезу робу, наши извозници би морали да имају продавнице на сајту, и то на језику земље где сматрају да је могу пласирати, затим да познају прописе те земље, односно да знају шта тамо да пласирају и колико су конкурентни.
„Потенцијали е-трговине и извоза сигурно се могу искористити, али за то је потребна посебна едукација“, каже Шолаја.
У е-трговинама купује велики део становника земаља ЕУ. Подаци говоре да ту долази 53 одсто потрошача од 16 до 74 године. Најчешћи потрошачи су Британци – 81 одсто, па Данци – 79, следе Немци – 73 одсто. Најмање ту купују Румуни – 11 одсто, па Бугари – 18, а следе их Кипрани – 23 процента. Будућим домаћим извозницима чињеница да је та врста куповања мање популарна у региону баш не иде у прилог. Вероватно ће с порастом популарности е-трговања у региону и интересовање домаћих извозника да порасте.
До интернет продавнице ових дана се може доћи и још уз попуст. Компанија „Грејт вебсајт” из Београда има акцију и нуди израду продавнице на сајту за само 20.000 динара. О томе ко то наручује и има ли у виду наше или страно тржиште, власник и директор Горан Карановић каже:
„Веома је тешко робу из Србије пласирати на тај начин. Наши извозници нуде робу махом на плаћање поузећем. Могуће је то и путем картица, али је прилично компликовано. Наплата путем поузећа не одговара купцима и тако тај вид извоза још чека праву шансу и код извозника који би то покушали“.
Карановић објашњава да му се највише за израду сајта за трговину обраћају произвођачи и трговци који из било којег разлога окончавају посао, Ооносо распрођау залихе. У том делу пословања највише се нуде техничка роба и одевни предмети. Извозника нема.
Ако наши трговци и произвођачи баш нису извозници, наши потрошачи радо купују робу у станим радњама тог типа. Највише пазаре мобилне телефоне, рачунаре и другу опрема везану за њих те бицикле и козметичке препарате. У земљама Европске уније имају прецизније податке: тамо се највише онлајн купују одећа, све врсте спортских артикала и туристички аранжмани, односно смештај и разне врсте карата за превоз. Наши људи који имају бизнис у тим браншама могли би да виде имају ли шта ту да понуде.
А шта нудимо? У једној од продавница нуде се прасићи од 13 килограма по 3.000 динара комад. Ту су затим палме високе до три метра с испоруком до шест недеља па кожа афричког питона…
Можда би домаћи произвођачи из исте бранше могли размислити о заједничком наступу, макар да испитају тржиште и виде шта би могло заинтересовати стране потрошаче. Странци који дођу код нас највише купују у сувенирницама, и то магнете за фрижидере, вунене чарапе и вина.
Д. Вујошевић
