Стара Пазова, Рума и Инђија војвођански примери за углед

Стара Пазова, Рума, Инђија, Панчево и Кула најуспешнији су војвођански градови и општине по постигнутим резултатима у домену локалног економског развоја

у последњих десет година, показало је истраживање „Капацитети за ЛЕР у Војводини“, које је спровео  НАЛЕД - Национална алијанса за локални економски развој,  уз подршку Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу.

Извештај НАЛЕД-а, који је настао деценију након што су општине добиле већу одговорност за сопствени развој, за циљ је имао анализу административних, кадровских и техничких капацитета локалних самоуправа у Војводини за подршку постојећој привреди и привлачење инвестиција, а фокус је стављен на канцеларије за локални економски развој (КЛЕР) и њихову способност да се баве тим пословима.

Рангирањем је обухваћено 35 од 45 градова и општина које су учествовале у истраживању, а у Топ 10 ушли су и Пећинци, Сремска Митровица, Нови Бечеј, Суботица и Апатин. Највећи војвођански град Нови Сад је на 15. месту, Вршац је био за једну позицију бољи, Зрењанин се нашао на 19. месту, Беочин је заслужио 22. позицију док је Шид 24.

Истраживање показује да је оснивање и функционисање КЛЕР-а неопходан услов за успех у подстицању локалног економског развоја ако се користи заједно са другим инструментима као што су ефикасна администрација, електронска управа, улагање у инфраструктуру, транспарентна и подстицајна политика намета и др.

Од 45 војвођанских локалних самоуправа њих 37 има функционалну канцеларију за ЛЕР са четири запослена у просеку (6,2 у градовима, 3,4 у општинама). Веома добро је то што је 80% запослених у тим канцеларијама високообразовано. Међутим, њихова просечна нето плата је тек нешто више од 43.000 динара и неретко одлазе на боље плаћена места у приватном сектору или због стручности бивају премештени у друга одељења у општини.
Један од идентификованих проблема  јесте и то што општине и њихови КЛЕР-ови не поклањају довољно пажње раду са постојећом привредом, као извором највећих прихода за локални буџет и највећим послодавцем. Општине тај посао сврставају тек на шесто место листе приоритета (на првом месту је аплицирање за донаторске пројекте) док за локални економски развој издвајају тек 2,1% буџета, упола мање него за спорт.

Шта су конкретно донели КЛЕР-ови општинама? Те канцеларије директно су учествовале у довођењу две трећине страних инвестиција у Војводину. Оне локалне самоуправе које имају четири или више запослених у КЛЕР привукле су двоструко више инвестиција (шест у просеку) у односу на општине са три или мање запослена у канцеларији за локални економски развој. Још успешније су биле локалне самоуправе које су стекле НАЛЕД-ов цертификат о повољном пословном окружењу и испуниле тзв. „Војвођански стандард“ (седам наспрам 3,3 улагања).

НАЛЕД је у истраживању дао препоруке како даље унапредити рад и резултате КЛЕР-ова, а неке од кључних су да се обезбеди јасно дефинисана позиција тих одељења и већа аутономија у односу на друге делове општинске управе, као и да се осигура недвосмислена подршка градоначелника и председника општина. Потребно је преусмерити фокус рада КЛЕР на постојећу привреду, смањити флуктуацију кадрова и промене руководства, мотивисати запослене и  континуирано их едуковати.

У рангирању војвођанских општина НАЛЕД се руководио међународним стандардима пословног окружења које је развио кроз БФЦ програм (у оквиру којег је постојање КЛЕР-а један од 12 кључних критеријума) и креирао методологију по којој ће даље моћи да се прати напредак и оцењује рад локалних самоуправа у покрајини.

Д. Урошевић
 

Раст плата у 19 општина

Истраживање је показало да је у последњих пет година остварен раст зарада у 19 од 45 војвођанских локалних самоуправа, уз повећање броја радних места. Од тих 19 градова и општина тек девет има  зараде више у односу на просек Војводине. За њих може да се каже да су оствариле значајне и одрживе резултате на пољу локалног економског развоја, а то су Оџаци, Вршац, Ковачица, Бачка Паланка, Зрењанин, Инђија, Пећинци, Сремска Митровица и Шид.

EUR/RSD 118.3533
Најновије вести