НИЈЕ ЈАГМА САМО ЗА ЗАНАТЛИЈАМА! Тражи се и преко 20.000 високообразовних профила!

Последњих година у фокусу тржишта рада све чешће су квалификовани мајстори. Статистике говоре да их нема довољно, да могу да бирају посао и да се траже више него икада. И заиста – послодавци нуде смештај, разне бенефите и све чешће наглашавају хитност када траже молере, водоинсталатере или електричаре.

Док тема о недостатку занатлија све више преовлађује, остаје питање да ли су високообразовани и даље потребни тржишту, питају се на порталу за оглашавање Послови Инфостуд.

Подаци са портала дају врло јасан увид у ту другу страну тржишта рада. Иако се мање о томе говори, огласи за позиције које захтевају високу стручну спрему нису нестали, напротив.

У периоду од 2020. до краја 2024. године, на сајту је објављено укупно 118.627 огласа у којима је експлицитно тражена виша или висока стручна спрема. Највише их је било 2022. године – 30.483, док је 2024. објављено 21.326 таквих огласа, што је и даље знатно више него за време пандемије, када их је било 16.752.

Дакле, број огласа за високообразоване јесте опао у односу на свој максимум, али не драстично. Штавише, и даље се на годишњем нивоу тражи више од 21.000 високообразованих кандидата, што јасно показује да та радна снага није изгубила вредност на тржишту – само није у првом плану.

Међутим, оно што је важно разумети јесте контекст. Удео огласа за високообразоване се смањује, не зато што њих више нико не тражи, већ зато што брже расте број огласа за оне са средњом стручном спремом, пише 24 седам. Примера ради, 2020. године огласи за високу стручну спрему (вишу школу, факултет, мастер) чинили су укупно 38 одсто свих огласа. До краја 2024. тај проценат је пао на 29 одсто.

Највећи број тих огласа долазило је из ИТ сектора, који је имао најизраженију потребу за високообразованима, али снажну потражњу бележили су и машинство, право, фармација, финансије, маркетинг, људски ресурси, образовање, архитектура, здравство и многе друге области. У тим секторима диплома није пожељна, већ обавезна.

За разлику од занатских занимања која су све чешће пропраћена бомбастичним медијским насловима, огласи за високообразоване профиле обично пролазе тише. Селекција траје дуже, конкурси су јасније постављени, а огласи углавном не циљају широку публику већ одређене профиле. Због тога се стиче утисак да се ти послови мање траже – али подаци јасно говоре да су они и даље стубови многих делова привреде.

Занатлије су данас неопходне – то нико не оспорава. Али и друштву и привреди једнако су потребни правници, лекари, наставници, програмери, инжењери и сви они који својим знањем и стручном спремом држе у функцији сложеније системе. Послови који не зависе само од праксе, већ и од формалног образовања.