крађе картице, то не значи аутоматски да је украден и новац.
Истовремено, додају да и картице треба мудро користити да њихови власници на крају не би платили папрен цех због провизија, да би избегли дупла плаћања курсних разлика, али и да би степен безбедности био што већи.Подизање новца на банкоматима у иностранству кошта од један до три одсто, или минимално три до пет евра по трансакцији. За плаћање у радњама провизије су око један одсто, али није редак случај да код појединих картица плаћате комбинацију провизије у одређеном проценту и фиксне накнаде, рецимо, два одсто плус два евра.
Неки од савета банкара, с којима је Танјуг контактирао, јесте да се штеди тако што ће се подићи одређена сума на банкомату једном, или бар мање пута док је особа у иностранству јер ако подиже по двадесетак евра више пута, банка ће сваки пут рачунати провизију.У Народној банци Србије указују на то да сваки вид плаћања носи одређене ризике, али је платна картица, због заштитних мера, за корисника ипак безбеднија од готовине, мада може бити незгоднија опција јер се дешава да, нарочито у мањим туристичким местима, не може да се плати картицом јер нема ПОС терминала.
Предност картице у односу на готовину је и у томе што њен губитак не мора истовремено да значи и губитак новца, под условом да власник брзо реагује. Банка, по Закону о платним услугама, има обавезу да блокира картицу и на тај начин елиминише могућност њеног неовлашћеног коришћења, рекли су Тањуг у у НБС-у.
Висина провизије за коришћење банкомата у иностранству, како додају, разликује се зависно од врсте картице, износа који се подиже, али и саме банке.
Уколико нема могућности да се на продајном месту плати картицом, те је опција подизање новца с банкомата, НБС саветује грађане да користе дебитну картицу, будући да су провизије најчешће ниже него по основу коришћења кредитне. Неке банке у иностранству не наплаћују провизију за подизање новца дебитном картицом уколико имају такав уговор с банком издаваоцем у Србији. Честа је заблуда да банка у иностранству неће наплатити провизију за подизање с банкомата исте банкарске групације као банка издавалац. Подизање новца с банкомата без провизије могуће је само ако су банке међусобно регулисале то питање, кажу у НБС-у.
Грађани који користе картицу која задужује динарски рачун, по савету централне банке, морали би да узму у обзир и трошкове конверзије, што опет зависи од врсте валуте и банке.Трошкова конверзије валута неће бити ако корисник поседује девизни рачун у истој валути, повезан с платном картицом. Ако ипак плаћа у валути која је различита од оне на његовом девизном рачуну, требало би да зна да ће банка у том случају урадити дуплу конверзију, наводе у НБС-у, илуструјући примером да, ако је робу и услуге плаћао у доларима, а девизни рачун му је у еврима, банка ће прво конвертовати доларе у динаре, а затим још једном динаре у евре.
Д. В.
Динар и резервација
Поступак плаћања картицом везаном за динарски рачун је такав да ће банка, након конверзије, аутоматски резервисати новац на динарском рачуну клијента у одговарајућој динарској противвредности.
У НБС-у кажу да резервисање не значи да је банка наплатила услугу коришћења картице и задужила рачун, већ само да клијент нема даљу могућност располагања тим новцем. То је, кажу, важно јер, ако је плаћано у тренутку када се не обавља платни промет, увече или током викенда, банка ће касније задужити рачун, и то за онај износ у динарској противвредности по курсу важећем на тај дан.
То значи и да, ако је у међувремену дошло до промене вредности динара, с динарског рачуна може бити скинута свота различита од раније резервисане, кажу у НБС-у.
