То важи за наступе у кафанама, клубовима и дискотекама, али и за приватне забаве на којима уметници учествују, попут свадбених весеља, слава или крштења. Сличан пропис важио је код нас још од летос, односно та материја је била регулисана Општим колективних уговором између Савеза самосталних синдиката естрадних уметника и Удружења послодаваца Србије.
Уговор је истекао недавно, а прошле седмице је продужен на још три године. Као и летос, Влада је сада донела одлуку да је део колективног уговора обавезјући. То се односи на организатора весеља: он мора с уметницима закључити уговор. Уметници с којима се прави посао морају имати лиценцу. Уговор о наступу и лиценци за уметнике обавезни су за сваки наступ.
Циљ те сарадње је да се у области естраде смањи сива економија и плате порези, а и да се уметници заштите те добију здравствено и пензионо осигурање.
Искуства у тој области имамо макар десетак месеци и разнолика су. Док у Савезу самосталних синдиката естрадних уметника сматрају да су на добром путу те да ће уз помоћ уговора и лиценци та област бити боље регулисна, односно да користи већ имају и уметници и држава, у удружењима естрадних уметника кажу да ту има доста мешетарења.
Организатори весеља не знају како да провере све податке и да ли су папири које им уметници презентују прави и у складу с прописима и је ли лиценца одговарајућа.
Када су у питању приватна весеља – свадбе, славе или крштења – инспектори и порезници могу да бану и провере музичаре и друге уметнике који забављају госте. Уколико нема уговора или лиценце, организатору весеља може се изрећи казна иста као када се ради о дискотеци или кафани. Сад, како би то изгледало да на свадби инспектор кажњава младожењу, друга је прича. Али и они сами могу да се побрину да до тога не дође ако склопе уговор и провере лиценце. Зато је можда најбоље да кум, сем бурми, чува и уговор и потврде о лиценци.
У Савезу самосталних синдиката естрадних уметника Србије кажу да склапање уговора не би требало да буде проблем. Што се тиче лиценци, самостални уметници којима удружења уплаћују пензиони стаж и здравствено осигурање могу од тог удружења добити потврду о лиценци. Музичари и остали учесници програма који немају такав статус лиценцу могу добити од репрезентативних синдиката који их заступају, тако да провера не би требала да буде проблем.
„ Увели смо плаћени музички дан, а извођачи који учествују у програму добијају минималну дневницу од 1.250 динара“, каже секретар Савеза самосталних синдиката естрадних уметника и извођача Србије Драгиша Голубовић.
За месец дана наступа мора да се исплати минимална зарада од 25.000 динара. Наравно, уговором се могу одредити и веће суме. „Без обзира на то да ли се ради о дану или месецу, уметници с естраде за то време имају уплаћно социјално осигурање. За газде се ту примењују све пореске обавезе“, вели Голубовић.
О томе шта се од летос догађа на терену секретар Удружња музичара рок, џез и забавне музике Србије Драган Мирковић каже:
„Много тога је збунило оне који ангажују наше чланове. Угоститељи нас често питају да ли смеју или не смеју некога да ангажују. Биће потребно још времена да се то ухода. Мислим да ћемо на праве резултате још сачекати. Ми смо удружење које организује наступе Здравка Чолића, Боре Ђорђевића, Наташе Беквалац и других познатих уметника, али и њихових мање познатих колега, тако да и те како имамо искуства у том послу.“
Примену прописа већ контролишу инспекцијске службе. Казне нису мале: за газду који ангажује музичара без лиценце то је 10.000 динара, а зс музичаре који наступају без уговора су од 20.000 па до чак 300.000. За сада се није чуло да је неко звучно име платило казну.
Д. Вујошевић
