Анализу пронађеног отпада је урадила овлашћена лабораторија Института за заштиту на раду, по захтеву Основног јавног тужилаштва из Новог Сада при чему је узето 40 узорака и за сваки је сачинио посебан елаборат.
Ерцег наводи да је информације о незаконитом складиштењу опасног отпада Покрајински секретаријат добио БИА и од Вишег јавног тужилаштва из Крушевца, као и да је опасан отпад складиштен у кругу некадашње новосадске фабрике ХИНС у Приморској 86 током 2014, 2015. и 2016. године. Он напомиње да количина од 1.816 тона чији узорци су анализирани не укључује и отпад у осам подземних базена, чија количина тренутно није утврђена и још увек се не зна да ли је и у којој мери отпад у тим подземним бункерима контаминирао земљиште.
У елаборатима се наводи да се отровна супстанца налази у подземним и надземним резервоарима и бурадима за транспорт и складиштење опасног отпада. Узимајући у обзир параметре испитивања опасних материја и амбалаже у којој је била упакована, у смислу члана 5 Закона о отпаду описано је да имају најмање једну од опасних карактеристика утврђених посебним прописима које могу бити опасне по живот и здравље људи.
Ерцег напомиње да Основно јавно тужилаштво у Новом Саду већ води кривични поступак против одговорних особа фирме „Степ транс” – закупца-оператера складишног простора и одговорних особа фирме „Еко-карика”.
Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине у наредном периоду донеће решење којим ће наложити оператеру за третман отпада „Еко-карика” и оператеру за складиштење опасног отпада „Степ трансу” да хитно уђу у поступак збрињавања опасног отпада. Уколико они то не буду урадили, Секретаријат ће ући у принудно извршење, што подразумева да се заплени њихова имовина и да се из тога обезбеди новац за збрињавање опасног отпада.
„Уколико ни на тај начин не буде обезбеђен новац онда ће, нажалост, држава, Покрајина или локална самоуправа морати то да финансира из буџета“, наводи Ерцег.
На питање како је овлашћеним лабораторијама које обављају анализу за добијање дозволе за складиштење промакло да се ради о опасном отпаду, Ерцег одговара да су они који су ускладиштили отпад имали дозволу за производњу уља за ложење „с” и у својим папирима, кад су довозили отпад, приказали су да је у цистернама то уље, а у ствари је био опасан отпад, и то у количини већој од оне за коју је тражена дозвола.
Опасан отпад у кругу фабрике је пронађен на следећим местима и следећим количинама: у магацину 2 у 38 ИБЦ контејнера и девет буради је пронађено 15 тона, у 25 ИБЦ контејнера на удаљености око 30 метара од сепаратора 2,5 тоне, у шест вертикалних резервоара – пластичних каца – 36 тона. Тона опасног отпада пронађен је и поред бетониране парцеле у два вертикална резервоара – металне каце, затим у десет подземних резервоара капацитета 150 кубних метара 1.500 тона, у једном надземном резервоару капацитета 300 тона пронађено је 200 тона опасног отпада, у једном надземном резервоару капацитета 30 тона било је 20 тона, у два ИБЦ контејнера код атомског склоништа пола тоне. Испод импровизоване надстрешнице у ИБЦ контејнерима – у два пластична бурета – ускладиштена је 1,1 тона отпада, док је у надземном хоризонталном резервоару, лоцираном поред бетониране парцеле и у резервоару бетониране парцеле било по 20 тона опасног отпада.
Највероватније је овлашћеним лабораторијама доношено право уље за ложење за анализу, у циљу прикривања да се ради о опасном отпаду све док то није утврдила Тржишна инспекција, с обзиром на то да је уље за ложење „с” акцизна роба, односно роба која се субвенционише.
Ерцег додаје да би требало пооштрити и услове под којима се дозволе издају јер сматра да је износ полисе осигурања који се плаћа недовољан и да би свако складиште и третман опасног отпада у пуном капацитету требало покрити банкарском гаранцијом, како се, иначе, ради у већини земаља ЕУ. Такође додаје да Министарство заштите животне средине мора пооштрити услове за издавање дозвола за третман опасног отпада у мобилним постројењима, као и да дозволу не би требало да добијају особе које су се огрешиле о закон.
Е. Марјанов
