Динић је рекао суду да га је тог дана на мобилни телефон позвао некадашњи главни и одговорни уредник Студија Б Драган Којадиновић, који га је замолио да провери да ли је Ћурувија убијен, имајући у виду да је најближи.
Што не питате Којадиновића ко му је јавио, ја не знам ко му је јавио, рекао је Динић.
Од тренутка када га је Којадиновић позвао, до места убиства, Динић је рекао да се налазио у Косовској улици и да му је било потребно три минута, а да на улици и у хаустору у Светогорској није било „живе душе“, осим Ћурувијиног тела.
Видео сам да Ћурувија лежи лицем према земљи и да тече крв, а осим тела ништа друго нисам приметио, рекао је Динић.
Он је додао и да на месту убиства није било никога, осим два детета од 10-12 година, који су стајали „мало више од места убиства“ и да су рекли да је неко отрчао у Комерцијалну банку.
Не знам ко су ти клинци, нити бих могао да их препознам сада, јер су се вероватно и променили ликом. Рекли су да су отишли у Комерцијалну банку, а ко је отишао и зашто је отишао, ја не знам, рекао је Динић.
Динић је рекао и да је Ћурувија имао обезбеђење, али да их није никада лично видео.
Како је истакао, Ћурувију је чак питао „како му увек обију стан, када је на путу, а има обезбеђење“.
Они су дежурали ноћу, а да ли су пратили Славка у кафане и на друга места, то не знам. Знао сам да има обезбеђење, али нисам их лично срео, рекао је Динић.
Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у Светогорској улици у Београду, у хаустору зграде у којој је живео.
За његово убиство оптужени су начелник Државне безбедност (ДБ) Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, бивши главни инспектор Друге управе ДБ Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак
Курак је у бекству и за њим је расписана потерница, док се Ромић и Радоњић, налазе у притвору од хапшења у јануару 2014.
Марковић у затвору служи казну од 40 година затвора.
