Њему се измењеном оптужницом ставља на терет кривично дело лаких телесних повреда, али је горе прошао од другоптуженог Милета Радуа (39), којем се судило у одсуству и којем је одређено обједињеном казном годину и два месеца за полно узнемиравање и тешке телесне повреде нанете убодом ножем.
Разлог томе је што је Николић више пута осуђиван, а како је доведен из притвора који му је му је јуче укинут, остало му је да одслужи још мање од месец дана затвора, када добије позив за то.
Окривљени Николић је био видно задовољан изреченом пресудом и захвалио се председници већа, којој је рекао, на њену поуку на право жалбе, да нема потребе за тим и да је то што је добио и заслужио. Био је, потом, вољан да још прича о догађају, а кад је у томе заустављен, пожалио се да нема пара да оде кући и тражио од судије Наташе Николић да зове његовог адвоката да дође по њега у затвор, што је она и прихватила.
Иако је окривљени био оптужен за покушај убистава у почетку оптужбом зрењанинског Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ), у среду је заменик ВЈТ у Новом Саду изменио оптужницу и ставио на терет наношење лаких телесних повреда, за које је у завршној речи сматрао да су су доказане као кривично дело.
Други оптужени Миле Раду, родом из Зрењанин, недоступан је органима гоњења, па му се судило у одсуству. Измењеном оптужбом терети се за полно узнемиравање и за тешке телесне повреде.
По оптужници, 13. маја 2020. године, сат после поноћи, у Николићевој кући, када је он изашао из собе, Раду је пришао његовој жени и понудио јој је да га она орално задовољи док је држао нож у руци. Он га је одбила и одгурнула, а онда се домаћин вратио у собу. Питао га је шта ради с његовом женом и кренуо ка госту, овај га је убо и нанео тешке телесне повреде у пределу леђа, где има виталних органа.
При томе, Николић му је отео нож и њиме нанео лаке телесне повреде, али оцењено је, као је речено при образлагању пресуде, да није посекао на два мнеста нападача у нужној одбрани јер је већ отео сечиво. Обојица су потом отишла до полиције и пријавили догађај. Заправо, окривљени су рођаци и срели су се случајно на улици у шетњи, а потом је алкохол припомогао догађају.
Обојица су били пијани, а на ножу је било трагова дробљеног седатива.
Бранилац окривљеног Николића тражио је у завршној речи ослобађајућу пресуду за свог брањеника зато што сматра да је он ово урадио у нужној одбрани и уз велику увреду према њему у његовој кући, а без обзира на незавидну кривичну архиву о њему.
У завршној речи пре три дана дана Николић је нагласио, готово кроз сузе, да није имао намеру никога да убије и да никад није држао нож да би некога поврдио и да, једноставно, није такав човек, ни када попије. Напоменуо је да само има своју жену, да му је она све и молио суд да га пусти из притвора да оде код ње.
М. Вујачић
