Измене кривичног законика: Кажњива и намера  нападача код нужне одбране  

Кривични законик Србије мењан је у последње две деценије неколико пута,  а по свој прилици уследиће нове измене овог  веома важног правног акта.  На то је указала и државна секретарка Министарства правде Ливија Павићевић, отварајући данас традиционално годишње саветовање кривичара на Златибору.
њ
Фото: Dnevnik.rs

По речима државне секретарке, јавна расправа могла би да почне већ крајем ове године, када би требало да буде  завршена радна верзија измена и допуна  КЗ  које ће бити доступне стручној и широј јавности на сајту Министарства правде.

Рачуна се да ће најновијим изменама Кривичног законика бити укинута  апсолутна забрана условног отпуста за доживотни затвор, а биће промењена и дефиниција нужне одбране. тако да је она могућа не само док траје напад него и када он непосредно предстоји.

- На предлог Министарства унутрашњих послова, проширена је дефиниција нужне одбране, која ће постојати и у ситуацији када противправни напад није ни започео, а ради  отклањања опасности од предстојећег противправног напада. Укида се апсолутна забрана условног отпуста осуђених на доживотни затвор за одређена тешка кривична дела.

Као посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње додаје се и инвалидитет – рекла је Ливија Павићевић.

Др Драгана Коларић, судија Уставног суда и редовна професорка на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду, указала је измећу осталог и  на велики проблем повратник учинилаца кривичних дела насиља у породици, али и велики број повратника по Закону о спречавању насиља у породици где су хитне мере изрицане раније или у још у току, а долази до убиства једног или више чланова породице.

- Након пет година од почетка примене Закона о спречавању насиља у породици број убистава у породичном насиљу није се смањио. Готово свакодневно колумне часописа су пуне вести о учињеном насиљу  у породици, а неретко са најтежим последицама - смрти. Пажњу изазива забрињавајући број убијених  у породичном насиљу.

Како је указала др Коларић Очигледно је да се законска процедура спроводи, али да неколико месеци од изрицања хитних мера долази до понављања насиља  наводећи пример у Новом Саду из маја 2019. када је супруг у току и трајања хитних мера лишио живота супругу, таста и ташту пред децом. Потом у Панчеву из јула 2019. када је супруг убио супругу за време трајања хитних мера, у Ваљеву 2021. када је полицајац убио бившу партнерку и извршио самоубиство  након истека хитних мера.

- У случајевима упућене квалификоване претње, када имамо и све елементе кривичног дела, велики значај има Група за координацију и сарадњу , а индивидуални план заштите би могао да укључи и физичку заштиту жртве  када се осумњичени нађе на слободи, рекла је између осталог др Коларић.

Директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања др Ивана Стевановић подсетила је да је Закон о малолтницима донет 2005. и да пуних 17 година није мењан  и предложила  да се започне рад на потпуно новом закону.

На традиционалном годишњем саветовању кривичара на Златибору, у име организатора и као учесник у расправи говорио је председник Српског удружење за кривичноправну теорију и праксу проф. др Станко Бејатовић, директор Правосудне  академије Ненад Вујић, председница Прекршајног апелационог суда Леонида Поповић, члан Управног одбора Адвокатске коморе Србије

Драгослав Љубичановић, а у име  Мисије ОЕБС-а Наташа Новаковић.Саветовању присуствује  више од три стотине судија, тужилаца, професора, адвоката.

  В. Савић   

 

EUR/RSD 117.3176
Најновије вести