Матић је у саопштењу указао да ће се претрес одржати у истој седмици када ће бити обележене две деценије од убиства премијера Зорана Ђинђића на паркингу који се налази између зграде Владе и Апелационог суда.
"Судбина је тако поново увезала два трагична догађаја који су се попут трауме урезали у овдашњу колективну свест. Ђинђићево убиство је добило судски епилог. Ћурувијино није..." истакао је Матић.
Он је додао је да је о томе говорио недавно преминули новинар Душан Величковић који је у свом последњем интервјуу нагласио да је "ужасна чињеница да се суђење догађа тек сада, више од 20 година од грозног, суровог и бесмисленог злочина".
"Тежини Величковићевог суда доприноси чињеница да је он био један од последњих људи са којиме се Ћурувија случајно срео на улици непосредно пред трагичну егзекуцију. Величковић је тог 11. априла пришао Ћурувији како би изразио солидарност и пријатељску забринутост", наводи Матић.
Он подсетио на Величковићеве речи: "Славко је био опуштен, шалио се, али мислим да је то била опуштеност на начин на који је човек опуштен када зна да је суочен са бесмисленим оптужбама, али у основи је морао бити забринут, јер је створена атмосфера позива на линч, иако у том моменту нико није могао ни претпоставити да су одреди смрти у близини.”
"Током скоро четврт века, колико је прошло од Ћурувијног убиства, нестају протагонисти тог времена. Недавно је заувек отишао и Величковић који није дочекао крај суђења", истакао је Матић.
Он је додао да се сада чека одлука Апелационог суда који је финалну фазу овог процеса изместио у зграду Специјалног суда.
Матић претпоставља да је "измена локације уследила ради безбедности због позива Апелационог суда Милораду Улемеку Легији, Милошу и Александру Симовићу који су у истрази говорили о умешаности припадника Службе у овај злочин".
"Њих тројица су се до сада само једном појавила на суђењу у септембру 2016. године, када су одбили да одговарају на питања, потврдивши да остају при својим исказима датим Тужилаштву за организовани криминал 2014. године", указао је Матић.
Нагласио је да су Улемек и браћа Симовић у својим сведочењима пред тужиоцем изнели сазнања да је Радомир Марковић тражио да се убије Славко Ћурувија и да су непосредни извршиоци убиства били Мирослав Курак и Ратко Ромић.
"Одбрана се неуспешно трудила да побије њихова сведочења која су у значајној мери утицала на висину две досадашње осуђујуће пресуде од укупно 100 година затвора за четворицу некадашњих, веома утицајних припадника ресора Државне безбедности", истакао је Матић.
У својој писаној изјави Матић је нагласио да су неки од "кључних доказа" за досадашње осуђујуће пресуде прибављени на основу сведочења оних који су учестовали у убиству Зорана Ђинђића.
"Зорана су убили појединци из државног апарата. Убили су и Славка. Апелациони суд то треба да потврди", закључио је Матић.
