Његове колеге из Управе царина га за “Дневник” описују као повученог, скромног али и увек насмејаног који је својим предосећајем осујетио многе кријумчаре.
У очима осталих службеника само помињање његовог имена изазива поштовање, па се с правом може рећи да је жива легенда тог посла!
Он је до сада открио око 500 килограма дроге, 100 килограма злата, а и једна од највећих европских заплена кријумчареног новца његова је заслуга. Реч је о 3.150.000 евра које је открио у јесен 2004. године и које су се директно слиле у буџет Србије!
До резултата, се долази уколико су људи заинтересовани за посао и стварно хоће да се потруде, сматра Чалић и објашњава да је царински посао тежак и често прљав, јер правом царинику није тешко да провери своје сумње и тако што ће да легне испод аутомобила, па и да га расклопи на делове ако треба.
На питање како му све то полази за руком, каже да је у питању искуство и да је царински посао само занат.
За овог посебног цариника важи да није склон коришћењу модерних уређаја који помажу у откривању прекршаја, већ да је поборник традиционалних метода.
Једном се на прелазу појавио путник који наизглед није имао ништа сумњиво, међутим неки унутрашњи осећај, који није могао ни сам да објасним му није дао мира.
Детаљно сам све прегледао и ништа... Погледам, кад у торби са храном приметим термос. Знам термос има шупљину и сине ми да га одврнем одоздо. Прилично рискантан потез, посебно кад се из термоса пуши врела кафа... Држим га чврсто и усправно, одврнем дно и имам шта да видим – око унутрашњег уметка, попут изолације обмотани су свежњеви новчаница, укупно 120.000 евра. Када сам их открио, учинило ми се да је и путник био задивљен и да би ми најрађе и сам честитао, открива нам једно од својих искустава овај успешни цариник.
Његове колеге кажу да му не треба никаква опрема, да само прошета око возила, куцне повремено по каросерији и каже ''вади одавде''.
Па, добро, има и тога, каже Чалић и објашњава да то није случајно.
Тачно је да, наставља наш саговорник, куцкам по возилу, јер тако препознајем звук постојећих шупљина и знам да ли су празне или, што би ми рекли, “нафиловане”.
Друга ствар, шетам око возила, јер посматрам странице, гредице, прагове, подове и кровове – значи анализирам да ли ми нешто у датом тренутку визуелно или звуком привлачи пажњу. Значи, Нема ту никаквог чаробног штапића, ни неке велике тајне. Морате да будете радознали и вредни. То није посао за онога ко неће да испрља руке. Подразумева се и да сте спремни да преузмете ризик да се замерите озбиљним криминалцима, па и да се изложите потенцијалним заразама које вребају у директном контакту са огромним бројем путника и њиховим личним стварима, каже Чалић.
Списак његових заслуга у борби с кријумчарима немогуће је започети, а не осврнути се на преко три милиона евра које је својевремено из “црних токова” пребацио у буџет Србије.
Те 2004. године управо је овај цариник оборио рекорд у висини појединачне заплене шверцованих девиза на нашим границама. Тада је на Градини, на којој је наш саговорник провео највећи део свог царинског века, у “bmw“ немачких регистрација откривено преко 3 милиона евра, што је те године био највећи европски и други светски резултат у запленама новца.
Приликом једног од многобројних рутинских преглада Бранислав Чалић је открио и 87 килограма хероина у кабини турског камиона који је превозио текстил и то у лежају возача, испод самог душека...
Ово место цариници обично претражују очекујући скривене боксове цигарета, а мотив за детаљан преглед је била и неуредна кабина.
У покушају да га пренесу, ухваћена су два бугарска држављанина, који су према каснијој истрази, пристали да за надокнаду од 10.000 евра ауто пун “прљавог” новца превезу до Бугарске. Међутим, нису имали среће, јер је на граници био Бранислав Чалић, као и увек расположен да мало више “прочачка” и провери да ли се ту нешто крије:
Нису били нервозни, напротив били су потпуно хладни и резервисани и ништа нисам наслутио из њиховог понашања. Међутим, добар сам познавалац свих типова возила и чим се отворе врата фокусирам се на одступања. Значи, одмах видим да ли је ауто виши или нижи него што би требало да буде, да ли је било која страница дебља, а плафон спуштенији и проверавам све што се не слаже с оним што ми је познато као стандард, открива нам наш саговорник и додаје да му у послу доста помаже чињеница да говори језике који се на прелазу Градина траже – турски и бугарски не представљају за њега никакву препреку.
Поред највишег признања Управе царина – плакете за часно обављање дужности са златним венцем, добио је чак два признања Светске царинске организације за постигнуте резултате, а радо се сећа и студијских путовања у САД где је имао прилике да види како раде амерички цариници на граници с Мексиком.
Током посете Америци, на једном од прелаза, на самом улазу у службене просторије, урамљено је стајало признање Светске царинске организације на које ми је један од америчких колега с поносом скренуо пажњу. Нисам могао да одолим да му не кажем да кући имам два таква, али на своје лично име, а не на име прелаза, открива наш саговорник и додаје да никада неће заборавити када му је током једне од тих посета, усред презентације о технолошким иновацијама које у раду користе америчке контролне службе, пришао директор америчке царине, потапшао га по рамену и окренувши се ка осталим учесницима скупа, значајно рекао: “Све је то лепо, али људско знање је – незамењиво”…
Дубравка Николић
