Овом одлуком, која је објављена на сајту Апелационог суда, преиначена је првостепена пресуда Вишег суда у Београду којом је Бјеливук због кривичног дела убиство у покушају био осуђен на три и по године затвора.
Апелациони суд је имао у виду да се Бјеливук након свог злочина покајао и признао кривицу, као и да се мајка није придружила кривичном гоњењу већ је молила суд да буде благ према њеном сину.
Бјеливук је осуђен јер је 7. октобра 2015. године у Београду, у стању битно смањене урачунљивости услед раздражености због љутње и беса, које је изазвао својом кривицом, покушао да лиши живота мајку након свађе око породичног новца који је потрошио без знања фамилије.
Он је док су шетали пришао мајци с леђа и ударио је у пределу леђа, она је пала на колена, након чега је устала, а он је наставио да је удара и замахнуо да је удари дрветом.
“Када је руку поставила у положај да заштити главу, он ју је ударио у пределу десне шаке и том приликом јој нанео тешку телесну повреду, услед чега је пала на земљу и док се налазила у лежећем положају лицем окренутом ка земљи, пришао јој, ухватио је за косу и повукао главу уназад и најмање два пута замахнуо ножем на преклапање и посекао је у пределу врата, наневши јој тешку телесну повреду опасну по живот”, наводи се у пресуди.
Потом је оставио је без помоћи и у повратку ка кући, кроз прорез на канализационом шахту убацио је нож којим је мајци нанео повреде, успут одбацујући гардеробу са себе, након чега је отишао у стан у коме живи, истуширао се и изашао ван зграде где се краће време задржао, а затим се вратио у стан у коме је ухапшен.
По налажењу Апелационог суда, у делу одлуке о казни, првостепени суд је правилно утврдио све околности које на врсту и висину казне имају утицаја - да се окривљени коректно држао пред судом током поступка, да је признао извршење кривичног дела, његов ранији живот, породичне прилике, да је изразио кајање, затим да се налазио у стање битно смањене урачунљивости, те да његово понашање критичном приликом није његов модел понашања.
Такође је имао у виду да се мајка није придружила кривичном гоњењу и да му је опростила, те да је молила да суд не буде строг према њему.
Од отежавајућих околности суд је имао у виду да је рањену жену оставио без помоћи и након пражњења осећања љутње и беса.
Апелациони суд осудио је на казну затвора од пет година, која је по оцени овог суда "иако на граници минимума запрећене казне за ово кривично дело адекватна не само објективној тежини извршеног кривичног дела и свим осталим околностима које је првостепени суд ценио, а истовремено представља нужну и довољну меру за остварење сврхе кажњавања".
