Оперативци новосадског Одсека за сузбијање привредног криминалитита после двоциферног броја кривичних пријава против тог осумњиченог раде на комплетирању још стотинак. Реч је о новом појавном облику криминала у Србији, сазнаје „Дневник“ незванично.
Окривљени се терети да је око две године оглашавао преко интернет сајтова да откупљује фирме у блокади. Иако закон не ограничава било коме број предузећа у власништву, поставило се питање коме треба неколико стотина блокираних фирми. Испоставило се да има основа да се он осумњичи за неколико кривичних дела.
Наиме, терети се да је добијао новац, по више стотина евра, да би преузео пропале фирме од њихових власника, да би потом нестао. Бивши власници фирми скинули би тако терет с врата јер су се ослободили обавеза да враћају паре повериоцима пошто је он преузео ту обавезу у нади да га неће никад наћи. Иначе, наводно, њему су продали веће фирме и познати бизнисмени из неколико градова Србије, сазнајемо незванично.
Том Новосађанину се, по сазнањима „Дневника“, приписује се да је државни рекордер у поседовању фирми, и то пропалих. Наводно, има их, или их је имао, око 400. Тренутно се налази у Окружном затвору на новосадској Клиси, где је у притвору. До тада познат полицији као ситан криминалац, он је ухапшен на основу расписане потернице због утаје пореза. У центру Београда је претходно отворио агенцију у којој је на излогу написао великим словима да откупљује предузећа с дуговима, али се дуго и оглашавао тим поводом на сајту.
Роберт се сумњичи да су му продали, односно предали, своје фирме, али тек након што су извукли и склонили све што су у њима имали „здраво“: новац, залихе и непокретности. При томе су прављени уговори о преносу удела без накнаде, уз опаску да су све залихе и комплетна документација предати њему, у шта Тужилаштво и полиција сумњају. Није искључено да су они уништили документацију и све распродали да би он потом преузео предузећа само с дуговима.
Тренутно се претпоставља да је реч је о опасној превари, компликованој за доказивање, за чије је откривање и расветљавање требало више година. Он је, наводно, кад је откривен, имао на своје име десетак фирми, па их је умножио и на близу 400, а наводно био је устању да преузме и по две или три фирме на дан.
Осим тога, сумњичи се да се на неки начин бавио и оним што би се могло назвати прање новца, али то није било кривично дело, већ се, по кривичним пријавама, радило о томе да је извлачио новац с рачуна. На пример, предузеће му уплати новац, он им пошаље лажну фактуру да им је испоручио лажну робу или услугу и оде у банку где подигне сав тај новац у кешу и врати власнику. Рекло би се да је реч о класичној шеми утаје пореза.
Кад се заврши истрага на том сложеном предмету, који неки упућени називају „Робертова шема“, наводно је могуће да ће доћи на ред и случајеви који су веома слични, али се односе на знатно мање фирми. На крају, из наших извора у истражним органима појашњава се да се претходни власници спорних фирми, који су се на такав начин склањали од новчаних обавеза, терете за оштећење поверилаца, а Роберт Ф. за саизвршилаштво у томе, али он сам је окривљен и за утају пореза, фалсификовање исправе, злопотребу положаја одговорног лица...
М. Вујачић
