СЛУЧАЈ ЋУРУВИЈА Тужилаштво наставља излагање завршне речи

Заступник оптужнице против четворице   некадашњих припадника ДБ-а, оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999.године, у четвртак би требало да настави излагање завршне речи, за шта је Специјални суд у Београду  одобрио Тужилаштву додатно време.
Specijalni sud
Фото: Tanjug

На рочишту одржаном прошлог  месеца, поступајући заменик специјалног тужиоца Миленко Мандић  је у првом делу завршне речи, изнео мишљење да   су доказима „потврђени наводи“ Тужилаштва против  оптужених, Радомира Марковића, који је 1999. године био  начелник РДБ-а,  Милана Радоњића, тадашњег начелника београдског центра ДБ-а, Ратка Ромића, главног инспектора Друге управе РДБ-а,  и Мирослава Курака,  бившег припадника резервног састава РДБ-а,   да  су као „организована криминална група,  организовали и извршили убиство Ћурувије, по налогу из врха власти“.  Тужилаштво, како је наведено, сматра да   се Ћурувија нашао на удару  власти јер је    урушавао њене позиције својим  оштрим критичким писањем које је ишло у прилог опозиционим политичким снагама.

Тужилац је рекао да је Ћурувија  због својих  изразито критичких  написа о тадашњој  власти дошао у сукоб са шефом  државе   Слободаном  Милошевићем и његовом супругом  Мирјаном Марковић, а у звршној речи је  прочитао и значајан део  отвореног писма власти  које су  Ћурувија и Александар  Тијанић  објавили у недељнику „Еропљанин“ под насловом  „Шта је следеће Милошевићу?“ .

Заменик специјалног тужиоца   је напоменуо да су се  „Дневни телеграф“   „Европљанин“,  новине  у власништву Славка Ћурувије, нашле под ударом драконских новчаних  казни  по тадашњем Закону о информисању из 1998.године . Такође, у завршној речи је наведено да  је у време НАТО бомбардовања Србије, ДБ примењивао меру  прислушкивања и праћења према Ћурувији , у  дужем периоду . Насупрот тврдњама одбране да је мера надзора комуникација  према Ћурувији  обновљена у априлу месецу 1999. године, , због његових безбедносно интересантних контаката , Тужилаштво је навело  да  сматра да је интензивно  даноноћно праћење Ћурувије у том периоду било у „сврху припрема за његово убиство“. 

 У завршној речи је  напоменуто  да је Ћурувија   убијен  убрзо након  што је прекинуто његово  праћење 11. априла 1999. године.  Тужилац је подсетио и да је Ћурувија претходно био изложен блаћењу у делу медија и  етикетиран  као „издајник“.


Маринков : И даље нејасно по ком основу је поднета оптужница против Марковића и осталих 

Адвокат Владимир Маринков, бранилац оптуженог Радомира Марковића,  каже да се „оно што је досад тужилац изнео  у  завршној речи, генерално уопште није тицало самог предмета“.
 

 „Он је говорио о животу Славка Ћурувије, говорио је о томе како је функционисла Државна безбедност у то време , препричао је неколико делова исказа појединих сведока, али ми и даље нисмо дошли до тога да видимо  по ком основу je тужилац уопште поднео оптужницу против ових људи, пошто и даље ништа конкретно није рекао, нити је дошао до тога да нам укаже којим је то доказима које је он предложио у овом поступку доказано да су они  учинили ово кривично дело“,  истакао је Маринков, у изјави за „Дневник“.

Како најављује адвокат, сразмерно додатном времену које је одобрено  Тужилаштву за завршну реч  и одбрана ће тражити додатно време. "Тужилац се свесно оглушио о временско ограничење које је суд поставио  и одлучио да га превазиђе ", каже Маринков.


После тужиоца, завршну реч ће изнети одбрана окривљених који у потпуности негирају  оптужбе   и тврде да немају никаве везе с убиством Ћурувије,  те да   је оптужница с „изразито политичком позадином,а да је циљ да се оцрни некадашњи РДБ а преко њега и бивша власт “.      

 Новинар Славко  Ћурувија  убијен је 11. априла 1999. у Светогорској улици у Београду, у хаустору зграде у којој је живео.Судски процес води се против  бивших  припадника ДБ-а Радомира Марковића, Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића.

У оптужници се наводи да су  Ћурувију,  док се 11. априла 1999. са супругом Бранком Прпом враћао  из шетње кући, у хаустору зграде, „иза леђа напали Мирослав Курак, припадник резервног састава ДБ, и Ратко Ромић, главни инспектор Друге управе ДБ, да је Курак пуцао из шкорпиона  у Ћурувију, а Ромић дршком пиштоља ударио у главу Прпу, када је покушала да се окрене“.

Бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић терети се за „подстрекавање на убиство“,  да је сачинио план и упознао с њим начелника београдског Центра ДБ-а Милана Радоњића, а да је он са  Ромићем и Кураком  постигао договор о извршењу и пружио им логистику“.

Оптужба је изнела сумње да је Ћурувија убијен због "јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага ".

 Ј.Ј.

EUR/RSD 117.5893
Најновије вести