Споразумом избегавају дуготрајна суђења

Годишње се у нашој држави између окривљених и тужилаца закључи неколико стотина споразума о признавању кривичних дела.

Тужилац и окривљени могу склопити три врсте споразума: о признавању кривичног дела, о сведочењу окривљеног и о сведочењу осуђеног. Склапањем било којег од тих споразума избегава се дуготрајно суђење, али, по објашњењу адвоката Вељка Делибашића, ти споразуми могу имати и скривене опасности. Он истиче да, иако је циљ кривичног поступака да нико невин не буде осуђен, а да учиниоцу кривичног дела буде изречена санкција под условима које прописује Кривични закон, на основу законито и правично спроведеног поступка, споразум између јавног тужиоца и окривљеног носи известан степен опасности да и невина особа буде осуђена.

Неспорно је да се споразумима убрзава кривични поступак, али се, сматра Делибашић, поставља питање да ли је у том случају увек реч о правичном поступку. Додаје да се ефикасност не сме поистовећивати с брзином кривичног поступка нити с његовим коначним исходом. Кривични поступак, сматра он, који је само брз, а није правичан, не може бити идеал државе која је демократска и бар елементарно тежи да се одликује владавином права.

Од склапања споразума тужиоца и окривљеног корист има и једна и друга страна. Користи од склапања споразума за јавног тужиоца се огледа у значају који признање окривљеног има за поткрепљивање навода оптужбе, док се корист за окривљеног огледа у могућности блажег кажњавања. Адвокат Делибашић, аутор монографије „Споразум јавног тужиоца и окривљеног”, објашњава да у таквим случајевима Тужилаштво неће морати да прикупља додатне доказе, да троши радно време за припремање суђења и присуство на главном претресу, који може дуго да траје, а избећи ће и ризик од неуспеха на суђењу.

– Жртва кривичног дела неће се додатно излагати непријатности да долази у суд и поново препричава догађај који је за њу веома мучан, на пример силовање или трговина људима – објаснио је Делибашић. – Окривљени има и додатни мотив – избегавање свих трошкова које носи кривични поступак, а које би он морао да плати. Окривљени мора да обезбеди доказе за своју одбрану, а то значи да мора да ангажује доброг браниоца. Разговори адвоката са сведоцима, проучавање предмета, прикупљање доказа, излазак на суђење – све то мора да финансира окривљени. Трошкови вештачења такође падају на његов терет. Квалитетна одбрана је изузетно скупа, а окривљени, по правилу, немају довољно новца.

Љ. Малешевић

Могуће за свако кривично дело

Споразум је могуће закључити за свако кривично дело. Иницијатива за преговарање о закључивању споразума може потећи од тужиоца, окривљеног или браниоца, док суд нема никаква права у процесу преговарања и закључивања споразума.