Иза стравичног злочина који се догодио током викенда у београдском насељу Батајница остало је двоје деце. Беживотна тела супружника Чедомира (43) и Блаженке Ј. полиција је пронашла у суботу око 21.45 часова у њиховој породичној кући у насељу Шангај. Сумња се да је несрећну жену усмртио Чедомир ударцима секире у главу, а потом, након крвавог пира, обесио се у другој просторији.
Злочин је откривен након што је кум брачног пара позвао полицију забринут јер му се нико од њих двоје није јављао читавог дана.
Кад је полиција дошла на адресу, затекла је језив призор, кроз прозор закључане куће видели су тело обешеног мушкарца, а кад су ушли у спаваћу собу на кревету су затекли Блаженкино беживотно тело поред којег је била секира.
Ова вест је потресла све који су их познавали, поготово због тога јер су Чедомир и Блаженка важили за складан пар, а према незваничним информацијам, из њихове породице није било пријава породичног насиља.
Неколико дана раније, 26. јула, Винко П. (53) из Старчева код Петровца на Млави убио је из пиштоља супругу Јулијану (46), а потом извршио самоубиство.
Трагедија се догодила у породичној кући око 18.30 часова након свађе супружника. У једном тренутку, Винко је узео пиштољ и пуцао у несрећну жену које је на месту је остала мртва, а потом пиштољем пресудио себи. Иако покојна Јулијана никада није полицији пријавила да је жртва злостављања свог супруга, односно породичног насиља, њихови односи се, наводно, последњих година били нарушени.
Само два дана раније, у Земуну, Милорад М. (45) је у дворишту заједничке куће у Земуну, кесером усмртио своју ујну Јагоду С. (67).
Наиме, он је око 13.20 часова, тесарским чекићем – кесером, задао више удараца ујни у главу док је ширила веш и усмртио је на лицу места. Потом је позвао полицију и пријавио шта је урадио, али је по доласку припадника полиције одбио да им отвори врата. Полиција је бацила сузавац, развалила врата и ухапсила Милорада М. ,који се на саслушању бранио да је са рођацима, међу којима је била и ујна, имао сукоб око наследства имовине. Испричао је да су они имали “машину за читање мисли”, а да је он је из те машине чуо разне гласове који су му рекли да треба да уради то што је урадио.
Њему се на терет ставља кривично дело убиство за које је запрећена казна од пет до 15 година затвора.
Иначе, Милорад М. је осуђиван због препродаје дроге 2006. на условну казну од шест месеци затвора и на исту казну због држања дроге 2019. године.
Футожанин Миле М. (53), осумњичен је да у ноћи између 22. и 23. јула ножем убио своју супругу Ивану Р. (50), а потом покушао да пресуди себи.
Он се терети да је око поноћи у дворишту породичне куће, у Улици цара Лазара, са више убода ножем убио Ивану, а трагичном догађају претходила је целодневна свађа због које је интервенисала полиција. Наводно су се супружници сукобили око новца. Након одласка полиције, према незваничним информацијама, супружници су наставили да се свађају, да би у једном моменту, око 23 часа, Миле ножем избо Ивану, а потом покушао да себи пререже гркљан.
Њему је, након саслушања, судија за претходни поступак Вишег суда у Новом Саду одредио притвор до 30 дана. Према незваничним сазнањима, осумњичени није хтео да прича ништа о немилом догађају.
Црна статистика каже да је у нашој земљи прошле године забележено 20 случајева фемицида у породичном контексту, а више од 14.500 их је трпело партнерско насиље. У 2020. убијене су 24 жене, а у 2019. години њих 28., од чега у 15 случајева није било претходне пријаве насиља.
Према последњим подацима Аутономног женског центра, за десет година, у Србији је партнер или други члан породице усмртио 298 припадница “слабијег пола”. Могуће је да је број убијених жена и већи, будући да можда не доспеју сви у медије. Такође, није могуће утврдити колико жена умре од последица дугогодишњег трпљења насиља.
Иако изгледају изненадни и углавном се дешавају у афекту, злочинима у породици обично претходи трпљење, несугласице, свађе и емоционална бол у којој живе и жртве и убице, сматрају стручњаци.
Посебан печат убиствима у породици дају љубомора и освета.
Свако убиство је случај за себе и без обзира на афекат, злочин није настао тренутно, већ су поремећени односи трајали годинама. Временски, то је најчешће између шест месеци и две године, предочавају стручњаци. Емоције су полако кључале у потенцијалном убици и када је та кап превршила меру, дошло је до трагедије.
Поред љубоморе и освете, мржња је најчешће разлог убиства. Таква убиства, сматрају стручњаци, иду из уверења.
Нека истраживања говоре да су убиства у афекту најчешћа. Такође, чести су случајеви да муж убије жену или син мајку, мајка ћерку и да после тога дигне руку на себе. То је накнадно осећање кривице, где су постојале противречне емоције. Оне у комбинацији са убилачким поривима на крају доведу и до самоубиства.
Кад су у неподношљивом стању трпљења, породице у проблему најчешће немају коме да се обрате. Помоћ могу да им пруже центри за социјални рад, али се те институције доживљавају као место које лечи последице, а не спречава узроке трагедија.
Д. Николић
