У том смислу, адвокатура треба не само да је на браничу права сваког обесправљеног грађанина већ да исто тако прати друштвене процесе који имају значаја за правосуђе пре свега у сегмент легислативе. Комора мора да делује проактивно или поједностављено да буде будна кад се мењају закони који се тичу правосуђа али и положаја адвоката. Нисам сигуран у којој су мери садашњи напори Коморе препознати од стране како чланства тако и шире јавности као такви. Некако смо скрајнути по том питању или смо сами изабрали тај пут, свеједно- каже за “Дневник” адвокат Рајко Маринковић говорећи о значају Коморе.
- При томе, они који су делегирани за рад у радним групама за измене закона треба да буду пажљиво бирани и да овај позив не доживљавају као „синекуру без одговорности“, већ да се потруде да допринесу и опште-друштвеном и интересу адвокатуре а да за свој рад дају извештаје који ће свима бити доступни како би се могле предупредити ситуације које смо имали са предлозима неколико закона доношених у последње време - каже Маринковић.
За предстојеће изборе у Адвокатској комори Војводине шира јавност се заинтересовала тек након „случаја породиље“. Оправдано је, наиме, постављено питање колико је у духу 21. века да адвокатицама, којима је због породиљског одсуства привремено „замрзнуто“ право на бављење адвокатуром, истовремено буде ускраћено и право да бирају и буду биране у органе Коморе, иако тамо мандат траје четири године а оне су одсутне годину, највише две. Може ли у том смислу овај „случај“ да ипак донесе и нешто добро, у смислу унапређења положаја колегиница које су на трудничком, односно породиљском одуству?
Адвокатура треба да гласније дигне свој глас и у вези грађења штетне судске праксе јер се понекад чини као да су судови независни и од народа, правде и истине. Изнад свега, ми морамо да спречимо даље узурпирање нашег посла и да будемо једини пружаоци правних услуга и праве помоћи грађанима за нормално функционисање а чланарине треба да су мера оних услуга Коморе које адвокати у пракси користе. Комора мора да буде истински независна и да је сви адвокати доживљавају као своју. Из овог разлога је веома штетно да се иста доживи као плен њеног руководства на који полажу некакво “природно право” или да се користе позиције предстаљања те коморе да би се износили лични политички ставови. Изабрани представник коморе свој лични или партикуларни интерес појединих чланова, не сме да ставља испред интереса свих наспасивнијих крајева. Дужни смо да према њима покажемо солидарност. Неразумно је да промена седишта канцеларије кошта пет пута више него што на пример предузетник ову услугу плаћа АПР-у. Или то што је уведена обавеза плаћања чланарине од стране приправника у моменту кад Комора коначно, мора да води рачуна о положају адвоката који не бих оценио као најповољнији у овом моменту. Најтеже је при томе младим адвокатима као и колегама из неколико милиона евра депонованих на рачуну. Комори треба новац за нормално функционисање а чланарине треба да су мера оних услуга Коморе које адвокати у пракси користе.
- Принципијелно, у сваком изборном процесу, онима који бирају и који су бирани треба дати више а не мање права па сматрам да је требало наћи начина да одбијена листа добије могућност да исправи очигледне недостатке које је имала. С тога нас садашња ситуација ни најмање не чини срећним а овај случај може бацити сенку на изборни поступак а да не помињемо евентуалије које могу наступити уколико оборена листа успе у спору који води пред судом. Посебна тема је стављање колегиница које су на трудничком боловању у неравноправан положај у односу на све нас остале којима не мирују права и обавезе као адвокатима. Разумео сам образложење комисије која спроводи изборе да се њихово право у овом случају ограничава јер тако прописују наши интерни акти. Логично питање је у том случају зашто ти акти нису измењени и усаглашени са правним стандарнима који забрањују дискриминацију. Уколико листа којој припадам буде у прилици да мења Статут Коморе и остале акте ми не само да ћемо и колегама којима мирују права и обавезе омогућити да бирају и буду бирани у органе Коморе већ ћемо потпуно изменити изборни систем тако што ћемо укинути делегатски принцип већ ће сваки члан имати право на један равноправан глас и вратити непосредне изборе у пуном обиму. Основа идеја листе у чије име одговарам на ова питања јесте да се у року од шест месеци измене сви спорни акти и организују нови фер избори. У међувремену ми бисмо дали могућност и колегама која представљају одбијену листу да буду бирани у органе коморе као у осталом и оним колегама који су на другој листи или уопште нису учествовали у изборном поступку до сада, без изузетка. Што се тиче положаја колегиница на трудничном боловању предвидели смо пореске олакшице тако што би за цео период одсуства Комора на себе преузимала обавезу плаћања пореза и доприноса на минималну основицу као и једнократни износ помоћи који би им припао.
Комора мора да буде истински независна и да је сви адвокати доживљавају као своју. Из овог разлога је веома штетно да се иста доживи као плен њеног руководства на који полажу некакво “природно право” или да се користе позиције предстаљања те коморе да би се износили лични политички ставови. Изабрани представник коморе свој лични или партикуларни интерес појединих чланова, не сме да стављати испред интереса свих нас.
Често се, чак из државних органа, могу чути примедбе на рачун наводне нетранспарентности рада адвокатских комора. Колико су те примедбе основане и, ако јесу, шта се може урадити да се то промени?
- Сваки записник, свака одлука, сваки плаћени рачун, мора бити доступан на сајту Коморе без изузетка. О томе не треба ни речи даље трошити и не постоји ни један разуман разлог зашто би то било другачије.
Дигнитет адвокатске професије је, по оценама саме струке, добрано нарушен. Шта је томе узрок и како повратити поверење у адвокатуру?
- Сведоци смо нарушавња дигнитета адвокатуре на сваком кораку, неповољног положаја адвоката и као последице тога погоршаног имиyа наше професије која треба да је једна од највужвишенијих и најуваженијих. Иако су друштвено-политичке околности тако диктирале, не може се побећи ни од сопствене одговорности за напред наведено. Адвокатска комора је дужна да предузме мере из своје надлежности да се спречи простачко рекламирање појединих колега (тзв „адвокати бандераши“), малтретирање грађанства од стране адвоката који раде за агенције за накнаде штета или разна фантомска удружења којима је једини смисао посредовање у обезбеђивању клијентеле колегама које се понашају као нелојална конкуренција свима нама. Исто тако, ред је да се призна да и у нашим редовима има оних који се нечасно баве овим послом, не ретко на штету својих клијената и обманутог грађанства. Оваква понашања треба најстрожије казнити јер нарушавају поверење у нашу професију.
Колико је реална промена Закона о адвокатури и у ком би правцу та промена морала да иде?
- Адвокатура се није деценијама мењала иако се у међувремену променио и економски систем и држава и правна струка. Закон о адвокатури је анахрон, не прати живот и узима нам посао. Један од првих задатака после избора ће бити иницијатива за измену Закона о адвокатури тако да добијемо закон по мери садашњег тренутка. Имам утисак и да се садашњи закон тумачи на штету адвоката. Као пример навешћу наше обавезно осигурање. Није јасно зашто сваки адвокат не би могао слободно да бира осигуравајуће друштво са којим ће успоставити сарадњу јер садашња полиса осигурања не предвиђа ни једну животну ситуацију у којој иста “покрива адвоката” у случају неког његовог пропуста а то је ваљда смисао осигурања. Осим овог, ту је дуг низ других закона који нас се тичу најдиректиније. Морамо се изборити за статус службених лица као и за пореске олакшице па и стимулације од стране државе, зашто да не кад већ видимо низ других професија које су у томе успеле. Ради бољег сагледавања нашег тренутно положај сасвим је довољно само навести пример односа Катастра према адвокатима. Мислимо да даље не треба ићи од тога. Ствар је јасна. Много је проблема и време је да почнемо да их решавамо.
М. Стајић
