Међутим, некада месечни износ пензије одређен на овај начин буде низак, у тој мери да би корисник који би примао такву пензију био доведен у тежак материјални положај.
Из тог разлога, Законом о пензијском и инвалидском осигурању прописан је најнижи износ чека, односно минимум који се мора исплаћивати кориснику пензије без обзира на то колико стажа и какве зараде је остварио у својој радној каријери.
Од увођења у правне прописе, најнижи износ пензије одређиван је на различите начине. У ранијим прописима зависио је од трајања навршеног стажа, те су пензионери са дужим стажем имали и виши загарантован износ пензије. Почев од 1. јануара 2002, ова пракса је напуштена па сви имају право на једнак најнижи износ пензије.
- Тада је прописано да је најнижи износ пензије једнак 20 одсто просечне зараде у Републици у претходној години, да би од 1. јануара 2006. био увећан на 25 процената, да би важећим законом, корисницима из категорије осигураника запослених, самосталних делатности, као и за професионална војна лица, најнижи износ ванредно био усклађен од 1. јануара 2011. године. Тако одређен износ се даље усклађује у складу са прописима и на крају 2023. је износио 21.766,26 динара - кажу у ПИО.
Најнижа пензија за пољопривреднике је утврђен у висини 20 одсто просечне зараде из претходне године, а такође је према одредбама Закона ванредно усклађен од 1. јануара 2011. године. Тада је пољопривредницима прописана најнижа пензија од 9.000 динара и од тог датума се даље усклађује.
- У децембру 2023. она износи 17.112,14 динара. Оба износа увећана су већ почетком 2024. године, према најављеном повећању пензија од 14,8 одсто. Као што смо рекли, најнижи износ пензије исплаћује се оним корисницима којима је применом законских одредби одређена пензија у износу који је нижи од ових, гарантованих износа. Међутим, постоје околности због којих то некада није могуће.
Висина чека
Висина иностране пензије обрачунава се према важећем девизном курсу на дан остваривања права. Како се правни прописи у Србији и другим државама разликују, дешава се и да пензионер не оствари право на пензију у Србији и у другој држави истог дана. Уколико је инострана пензија остварена после оне у Србији, обрачунаће се њена висина у динарској вредности на дан признавања права. Затим се, од тог дана, поново одлучује о најнижем износу. Могуће је да се кориснику додели разлика до најнижег износа пензије или да се исплата најнижег износа потпуно обустави.
На исплату најнижег износа пензије може да утиче пребивалиште пензионера као и то да ли га је остварио у иностранству. Наиме, Законом о ПИО је прописано да се најнижи износ пензије кориснику исплаћује само ако збир пензије која је одређена у Србији и оне коју добија из иностранства није већи од прописаног најнижег износа. Уколико је већи, онда се исплаћује само чек одређен према општим законским прописима, на основу оствареног стажа и зарада. У случају да је збир пензија мањи од најнижег износа, добија се разлика до најнижег износа пензије, односно збир чекова биће онолики колики је прописани најнижи износ пензије.
Ако се особа која користи најнижи износ пресели из Србије у иностранство, у обавези је да о тој промени одмах обавести Фонд. То се чини у циљу даље исплате, а у противном може да дође до знатних преплата и неугодних ситуација за корисника који мора преплаћени износ да врати.
Ограничена и највиша пензија
Осим гарантованог, најнижег износа пензије, Закон о ПИО уређује и питање највишег, максималног износа пензије који се може одредити. Према важећим прописима, максимум је одређен тако што при утврђивању висине пензије лични коефицијент може да износи највише 3,8. Уз трајање пензијског стажа од 45 година, на колико закон ограничава обрачун, то значи да чек тренутно може да буде највише 200.475,27 динара.
Најчешћа пресељења корисника су у неку од држава насталих на простору бивше СФРЈ, а сви споразуми закључени са тим државама садрже управо ову одредбу То значи, да ако би се пензионер са минималном пензијом преселио из Србије, рецимо, у Босну и Херцеговину, њему би се од дана промене пребивалишта обуставила исплата. Исто ће се десити и ако он овласти некога да прима новац уместо њега у Србији, односно неће имати право "минималац".
Поред наведених ограничења, постоји и ограничење на нивоу сваке појединачне године према коме годишњи лични коефицијент не може да буде виши од петоструког износа просечне зараде у Републици.
