Богословски семинар у Карловцима био најмодернији ђачки дом на Балкану

Средишња зграда у низу трију велелепних здања на Тргу патријарха Бранковића у Сремским Карловцима, коју ускоро треба мајстори да „узму у своје руке“ како би поправили кров, друго је по реду епохално дело које је поглавар Српске православне цркве чије име носи трг на ком се налази, Георгије Бранковић на почетку 20. века подигао у тој варошици.
с
Фото: Приватна архива

Том великану, од самог доласка на чело српске цркве била је жеља да сагради Семинар или богословски интернат, како би богослови, будући свештеници, имали здовољавајуће услове за боравак у Карловцима током школовања, где неће бити опасности за обољевање, што није био редак случај у то доба пошто су куће по којима су становали махом биле влажне и мемљиве.

Идеја о градњи такве установе није потекла од Бранковића, о томе се говорило још на Темишварском сабору 1790. године, чак је и Сава Текелија 1842. одредио да се трећина камате од његове закладе када досегне цифру од 1,1 милион форинти употреби, у првом реду, за подизање „зданија за семинар“, али је тек Бранковићу запало да је и реализује и он је то учинио о свом трошку. Желећи најбоље за ђаке, а немајући на шта да се угледа на просторима где је живео српски народ, он је послао тадашњег ректора Богословије Јована Вучковића у Европу да обиђе такве установе како би се изнашло најбоље решење.

Прота Вучковић 1894. одлази у мисију која му је додељена. Током неколико месеци посетио је, између осталог, католичке и протестантске интернате у Загребу, Бечу, Прагу, Инсбруку, Берлину,Тибингену, проучивши 15  интерната, од тога 11 за богослове, и вратио се са закључком да „интернат мора бити добар, у потпуности у свему уређен и да се може приступити његовом подизању само ако смо кадри такав подићи и његово издржавање осигурати“.

Друга важна одлука коју је патријарх морао донети била је избор архитекте. Иако је имао већ искуство са Владимиром Николићем који је пројектовао пре тога Патријаршијски двор, али због здравствених и проблема које је архитекта имао због напада на њега пошто је на градњи новосадске Гимназије дошло до немилог догађаја, неко време је било упитно да ли ће исти неимар радити и интернат. Посао је ипак поверио Николићу и на Ђурђевдан 1900. године, када је патријарх Бранковић навршио 70 година и деценију патријарашке службе, освећен је камен темељац будућег Семинара.

Зграда је била под кровом већ у новембру, а до децембра наредне 1901. завршена, али је њено украшавање и унутрашње уређење потрајало до 1903, тако да су први питомци у њу ушли 19. септембра, односно 2. октобра 1904.

Ондашње званично митрополијско гласило „Српси Сион“ објављује 1906. вест о почетку школске године и да „Православни српски богословски семинар у Карловцима отвара врата 1/14. септембра и да прима 25 питомаца који уписују први разред.“ Уз попис докумената које треба да приложе наводи се и детаљан списак ствари које морају да понесу, у противном, неће бити примељени. На том списку, између осталог, стоји: шест кошуља исто толико доњег веша, 12 пари манжетни и чарапа, шест пешкира, прибор за прање зуба ,четке за одела и обућу, кишобран, папуче... Били су у обавези сами да плате књиге и прибор, а храна, одело, за претпоставити је да се мислило на униформу коју су једном периоду богослови носили, и прање веша, било им је бесплатно.Обавеза им је била, и то су морали да потпишу, да две године након завршетка богословских наука, морају ступити у свештеничку службу.

-Интернат је функционисао по принципу ученичког дома високих стандарда у ком се налазила трпезарија, кухиња, стан за управника, ректорски стан, сала за хор и вежбање, учионице, простор за хигијену и спаваонице... Све је било тако испројектовано да су се Карловци могли подичити најуређенијим интернатом на Балкану, а можда и шире. Могао је у том моменту да прими највише стотину питомаца, с тим што се за разлику од тога како ми данас функционишемо у Богословији, у згради Семинара одвијала и настава за ученике старијих разреда - четвртог и петог. Прва три нижа ишла су у зграду Карловачке гимназије на наставу – објашњава садашњи ректор Јован Милановић.


Планови за повратак старе славе

Захваљујући подршци Покрајинске владе сваки дан се очекује да отпочне санација крова зграде и оштећења које је прокишњавање изазвало. Намера садашње упаве Богословије јесте да као што је интернат у своје време био најмодернији ђачки дом, то буде и у будуће.

– Надамо се да ћемо после прве етапе која се односи на поправку кровног покривача, успети да уредимо и унутрашњост, што подразумева обнову санитарних чворова, преграђивање соба да би биле функционалније и замену прозора и врата. Волео бих када бисмо смогли снаге да после више од 100 година одужимо дуг не само прецима него и потомцима.


Како је изгледао живот и рад у Богословији и Семинару од 1934. до 1941.године забележио је тадашњи послужитељ Новак Турањанин, доносећи драгоцене податке и о почетку рата. Између осталог, записао је и како су уништене бисте добротвора- патријарха Бранковића и Саве Текелије, рад вајара Ђорђа Јовановића, које су стајале испред зграде.

„У зграду Богословије често су долазили са пушкама и прегледали сваки простор. То су били карловачки хрватски грађани у цивилству са хрватском траком око руке. Немачки грађани су носили око руке кукасти крст, да се види да припадају ’вишој класи’. Омладина хрватска задојена мржњом према свему што је српско оргијала је са вређањима, и на моје очи збацили су бисте, попрсја Георгија Бранковића и Саве Текелије испред зграде богословије и Бранка Радичевића испред гимназије, вукли по тротоару, пљували, псовали, а нико да им каже да то није лепо ни културно“, записао је Турањанин.

Семинар је пружао смешатај ђацима Карловачке богословије до Првог светског рата, а од 1920. до 1941. користили су га ученици Богословије Светог Саве из Београда. Зграда је национализована после рата и у њој су биле општинске службе и Савезни ценатар за механизацију. Враћена је у стању које је било далеко од доброг, али је недуго затим оспособљена и поново почела да служи за оно због чега је и настала.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести