Сви ови млади људи имали су најбољи могући успех током школовања, а в. д. директора Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић истиче како нико од младих доктора није имао просек на студијама мањи од 9,6.
Пресрећна сам што нам долази овакав кадар и због њиховог знања и успеха, али и због њихове енергије. Они су добили посао, али и специјализацију, као и докторске студије. Њима се отварају врата не само у стручном усавршавању, него и у научном раду, оценила је др Стокић.
Међу медицинским сестрама и техничарима, Урош Милошевић је једини добио посао у Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, док је њих осталих 12 запослено у Клиници за гинекологију и акушерство. О мајкама и бебама убудуће ће бринути Јана Ожват, Јована Топић, Жељана Анђелковић, Данијела Радојчин, Драгана Ружојчић, Драгана Ћулибрк, Руженка Паркањи, Миња Благојевић, Анђелка Петровић, Александра Мандић, Ема Ранг и Игор Тоупалик. Још двоје техничара тек треба да се јаве на посао.
Матурирала сам 2015. године, а након тога сам студирала здравствену негу и апсолвент сам. Стажирала сам у Бетанији и позвали су ме на посао. Завршила сам смер гинеколошко-акушерске сестре и добила сам посао у порођајном одељењу, као што сам и желела. Задовољна сам послом који сам добила, а најлепше у свему је рађање беба и дочекивање новог живота, испричала је Драгана Ћулибрк.
Млади лекари посао су добили на различитм клиникама, те је тако Небојша Ласица на Клиници за неурохирургију, Адријана Бојичић на Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, Миа Манојловић на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Вања Ћалић и Небојша Јањић су на Клиници за гастроентерологију и хепатологију, Дуња Весковић и Мина Страхинић су на Клиници за кожно-венеричне болести, Тамара Чучковић је на Клиници за гинекологију и акушерство, Ивор Коларски је у Центру за судску медицину, токсикологију и молекуларну генетику, а Милена Василијевић у Центру за патологију и хистологију.
Акција запошљавања најбољих дипломаца била је и прошле године и очекивала сам да ћу добити посао. Предивно је што ми се остварила жеља да радим где желим, а на Клиници за ендокринологиу сам волонтирала. Желим да се бавим струком, али и да будем у настави и сада завршавам прву годину докторских студија, испричала је Миа Манојловић.
Ивор Коларски запослен је у Центру за судску медицину, токсикологију и молекуларну генетику, и то на Одељењу за морфолошку дијагностику. И он се надао да ће се поновити прошлогодишњи сценарио, као и да ће моћи да бира специјализацију, поготово што судском медицином не жели много људи да се бави.
Форензика је мултидисциплинарна наука и бави се и медицинским и правним проблемима. Радио сам 25, до 30 обдукција под надзором. Неким људима је проблем мирис, некима је визуелно већи проблем, тако да човек или може или не може овим да се бави. Ја немам страх ни непријатност од тог посла, а обдукција је цивилизацијска тековина. У Београду испред улаза у салу пише “овде мртви уче живе” и то је суштина, рекао је Коларски.
Др Стокић је истакла да ови млади људи сада имају велику предност, у односу на неке претходне генерације, који су годинама волонтирали.
Заслужили су да на овај начин дођу до посла, јер и ја знам шта значи бити добар и вредан, а да то неко не цени на прави начин. Ови људи не само да су добили посао, него су бирали где желе да се запосле и где виде своју будућност. А сви су желели да раде у Клиничком центру Војводине, истакла је др Стокић и напоменула да су сви ови млади лекари студије завршили прошле године.
Њихов колега Небојша Ласица определио се за неурохирургију, јер је органски систем којим се бави ова грана најкомплекснији, а о њему најмање знамо.
У неурохирургији увек има нешто ново да се научи. Највише ме занима неуроонкологија и цереброваскуларна хирургија. До сада сам асистирао у око 200 операција и већ током студија сам кренуо да пишем радове из ове области. Долазио сам и током студија и ту сам и волонтирао, тако да сам већ две године на Клиници, казао је Ласица.
Љ. Петровић
