Највећи део планом обухваћеног подручја од око 25 хектара између Футошке улице, Хајдук Вељкове, Приштинске и продужетка Улице Новосадског сајма, предвиђен је за комплекс Клиничког центра Војводине, који ће се, како је наведено, развијати према програму корисника и у складу с потребама града и региона, као и савремених трендова у организацији високоспецијализованих болничких установа. Планом је условљено задржавање објеката некадашње градске болнице, а њихова ће функција зависити од организације целокупног комплекса. Позиција и габарити нових објеката биће дефинисани у зависности од организације болничких садржаја и на основу “Мастер плана Клиничког центра”.
Урбанисти сматрају да би гранична спратност на обухваћеном подручју требало да буде три етаже и евентуално поткровље, осим за зграду Поликлинике, која тренутно има шест спратова, и могуће ју је надоградити за још једну етажу. План предвиђа и завршетак Дијагностичко-терапеутског центра (ДТЦ), уз могућност изградње хоспитала, смештаја за лежеће пацијенте, као засебног објекта до пет, шест спратова.
Будући да су објекти техничког блока у веома лошем стању и застареле технологије, предвиђени су нови, висине до два спрата. Осим тога, даљом разрадом плана биће издвојени и простори за изградњу нових болничких објеката, али и пратећих, попут гаража, архива.
Када је реч о објектима Медицинског факултета, урбанисти су оставили могућност за делимичну надоградњу, као и доградњу новог корисног простора, не више од три, односно четири спрата, док су за Завод за трансфузију крви Војводине предвидели евентуалну надоградњу до два спрата и доградњу у делу уз Улицу Новосадског сајма. За Пастеров завод констатовано је да постоји потреба за проширењем капацитета и да ће то бити реализовано у склопу КЦ Војводине.
План предвиђа и промену намене простора на коме се налазе две стамбене куле са самачким становима уз продужетак Улице Новосадског сајма, и то у општеградски центар у функцији здравствене, болничке делатности или нека друга компатибилна намена. Северозападно од комплекса КЦ Војводине урбанисти су предвидели формирање јавног паркинга, не само за кориснике комплекса већ и околних објеката.
Када је реч о саобраћајној инфраструктури, планира се продужетак Приштинске улице и њено повезивање са Дринском и Улицом Миколе Кочиша. Након тога, Миколе Кочиша ће практично постати сервисна саобраћајница у оквиру Клиничког центра, а Улица Новосадског сајма биће продужена према западу. Саобраћајнице у оквиру болничког комплекса ће, на местима где услови то дозвољавају, бити проширене.
План генералне регулације Клиничког центра Војводине на јавном увиду је до 17. јуна.
Клинички центар Војводине просторно и функционално се развио из Велике градске болнице, која је на том простору изграђена 1909. године. Неколико зграда на углу Футошке и Хајдук Вељкове улице су управо из тог периода. Остали објекти, око 40, грађени су касније, а последњи је дијагностичко-терапеутски центар у југозападном делу комплекса, који још није завршен. Уз Футошку улицу се налази пословни комплекс “Санитарија” и већа парцела са објектом од значаја за градитељску баштину који је у функцији Клиничког центра (Институт за биохемију). Зграда Пастеровог завода, “Хемптова кућа” и споменик Лују Пастеру са околином споменици су културе.
Ј. Вукашиновић
