Тиме су, како кажу у највећој покрајинској болници, почели радно да обележавају Светски дан борбе против можданог удара, 29. октобра.
“Урађена је интервенција и пацијенту је извађен дугачак тромб и тиме је спречено или да он умре или да остане инвалид. Последице можданог удара су изузетно тешке, јер се свега трећина људи опорави, код трећине остане трајни инвалидитет, а трећина умре. У свим сегментима је потребна борба против можданог удара и није довољно само лечење. Зато припремамо програм превенције за целу Војводину, јер добар доктор лечи, а још бољи доктор уме да спречи”, казао је директор Клиничког центра Војводине неуролог професор др Петар Сланкаменац.
Узроци који доводе до можданог удара су хипертензија, гојазност, масноће у крви, шећерна болест, пушење, прекомерно конзумирање алкохола и недовољна физичка активност. Сланкаменац оцењује да су ти фактори ризика наша свакодневица, али су истовремено и фактори на које може да се утиче и који могу да се спрече.
“ Инциденца можданог удара у Војводини је међу највећима у свету и годишње оболи између 5.000 и 6.000 људи. То практично значи да сваког сата у Војводини неко доживи мождани удар. Обавеза доктора је да едукују све који се овим баве и у примарном и у секундарном нивоу здравствене заштите, како би било едуковано и становништво, јер се тиме смањују фактори ризика и инциденца”, истакао је др Сланкаменац.
Управник Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине др Жељко Живановић објаснио је да, када дође до можданог удара, постоје могућности лечења и шанса да се помогне оболелом. У лечењу је време најзначајнији фактор и зато је важно брзо препознавање симптома и брза интерванција. Симптоми можданог удара су поремећај равнотеже, говора, вида, искривљеност лица, појава дупле слике, поремећена координација, вртоглавица.
“Треба одмах да се позове Хитна помоћ, како би се што пре поставила дијагноза и започела терапија. Од 2008. радимо тромболитичку терапију, која треба да се примени у прва четири и по сата, а најбоље је да се добије у првих сат до сат и по. Од прошле године почели смо да радимо механичку тромбектомију, која је значајна за пацијенте с најтежом сликом исхемијског можданог удара “, навео је др Живановић.
Радиолог Клиничког центра Војводине др Драган Анђелић казао је да су до сада радиолози учествовали у постављању дијагнозе, а од како је 1. децембра прошле године уведена процедура механичке тромбектомије, имају улогу и у лечењу. Објаснио је да се она ради најкасније у року од четири и по сата од развоја симптома, како би се све завршило у року од шест сати. Након снимања крвних судова, кроз препонску артерију се стиже до мозга, те се катетерима или стент-ретриверима вади тромб.
Једини у Србији
Др Петар Сланкаменац истакао је како је Клинички центар Војводине респектабилна установа и да су једини Клинички центар у Србији који изводи процедуру механичке тромбектомије.
“ Имамо младу и стручну екипу која све брже и све боље ради. Зато је важно да се што пре препознају симптоми и да се интевенција уради у том временском прозору, јер ако се ту закасни, закаснило се заувек”, поручио је др Сламкаменац.
“ Пацијент којем смо радили интервенцију у ноћи између среде и четвртка има 66 година и није типичан случај, јер је имао сужење каротидне артерије. Стога смо прво морали да урадимо каротидни стент, да бисмо обезбедили пут. Пацијент је око 23 сата стигао у Ургентни центар, ми смо почели да радимо око поноћи и завршили око два сата ујутро. У салу је стигао два и по сата од почетка симптома, те смо имали времена да све урадимо. Пацијенту су извађена четири тромба, од којих је најдужи био око четири центиметра”, казао је др Анђелић и додао да величина тромба није од пресудног значаја, него је то величина крвног суда.
Директор Клиничког центра др Сланкаменац истакао је да је потребно време за опоравак, док се не подесе механизми и да процена стања може да се пружи тек за неколико дана, али је нагласио како је ово најефикаснији начин лечења можданог удара.
Љ. Петровић
