Јужно струјање зависи од позиције циклона, односно области ниског притиска, па како се он приближава Европи јача то струјање и смена ваздушних маса, долази атмосферски фронт који доноси падавине које таложе са собом песак на тло након чега је атмосфера чиста, објаснио је Тодоровић
Коментаришући 180 хиљада тона песка из Сахаре који је јак и топао ветар донео у Србију и остатак Европе, Тодоровић је за Танјуг рекао да су то познати обрасци струјања изнад европског континента када се циклон нађе у области Средоземља, близу афричког континента, када на предњој страни у смеру кретања постоји јако југозападно струјање које из Африке преноси пустињски песак у област Средоземља и јужне делове континента, па чак неки пут и до севера контитнета.
"Облаци пуни песка из Сахаре изнад наше територије били су два дана, 31. марта и 1. априла. Већ ноћу између 1. и 2. априла са проласком атмосферског фронта, уз нешто мало кише и променом смера кретања ветра ваздух се рашчистио. Пренос песка из Сахаре преместио се даље на исток Европе, у позадини се атмосфера рашчистила и наредних дана неће бити таквих прилика да ветар из Африке доносе нови песак", објаснио је метеоролог.
Андреја Стојић из Института за физику из лабораторије за физику животне средине изјавио је данас да песак из Сахаре садржи мноштво различитих компоненти, од силиката, сулфата па до органске материје, да је његова појава у овим регијама спорадична, појављује се у пролеће и у јесен, крајем грејне сезоне и почетком грејне сезоне, и додао да он може негативно да утиче на стање квалитета ваздуха, поготово у областима у којима је квалитет ваздуха већ лош.
"Оно што доноси сахарски песак, за разлику од онога што постоји, несамерљиво је мање и безазленије. У Србији морамо да знамо да се већ годинама не спроводе мере које би водиле ка унапређењу квалитета ваздуха. Квалитет ваздуха је лош и тај допринос који је спорадичан се само надовезује на оно што је већ ионако лоше", навео је он за Танјуг.
Стојић каже да је сахарски песак честично загађење и да доприноси загађењу ваздуха, али напомиње да у урбаним срединама постоје десетине хиљада врста загађујућих материја које су токсичне и канцерогене и наспрам њих је утицај сахарског песка несамерљиво мањи.
Како је објаснио, у овом периоду је најбоље не боравити на отвореном простору, маске могу да допринесу заштити од сахарског песка зато што се ради о честичном загађењу, али додаје да се "продор гасова у атмосфери урбане средине не може спречити било каквим маскама".
