На трибини у Културном центру Београда говорили су и Душка Димовић, директорка WWF програма у Србији, др Милан Пауновић, директор Природњачког музеја у Београду, др Саша Маринковић из Фондације за заштиту птица грабљивица и Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Рамбо Амадеус, светски мега цар како воли себе да назива, напоменуо је да после нуклеарне катастрофе у Чернобиљу човек није пришао тој регији.
"Тамо су се обновиле све животињске и биљне врсте. Значи човек је проблем. На планети земљи постоји око два милиона нама познатих различитих врста...Од када се човек размахао, рецимо негде од индустријске револуције, дневно заувек изумиру различите врсте живог света", казао је Рамбо Амадеус.
Он је напоменуо да човек сече грану на којој седи и повећава количину угљен диоксида у ваздуху.
"Када би смањили земаљску куглу на један метар слој ваздуха који дишемо био би мањи од једног милиметра...Најважнији ресурси су врло ограничени, а да тога људи нису свесни и ако данас имамо алате да те промене региструјемо", казао је Рамбо Амадеус.
Душка Димовић из Светске организације за природу казала је да је Србија део великог екосистема и да сви морамо глобално да се бавимо заштитом природне средине.
"Људи је све више на планети и технолошким развојем убрзано трошимо ресурсе. Раније нико није јео туну осим Јапанаца, а сада цео свет једе ту врсту рибе. Популација атлантске туне смањила се на свега седам процената у последњих 50 година. Имамо добру шансу да туне више не буде у наредних 10 година", казала је Димовић.
Она је је истакла да у извештају организације у којој ради о животу на планети постоје забрињавајући подаци о трошењу одрживих капацитета на земљи.
"Уједињени Арапски Емирати троше девет планета, а имамо једну...Србија троши две и по планете а имамо једну. У августу као човечанство трошимо све ресурсе на планети које имамао на располагању за годину дана. То је велики проблем" казала је Димовић.
Директор београдског Природњачког музеја Милан Пауновић је рекао да је за бољу заштиту природне средине у Србији потребно више знања.
"У протеклих неколико година ми смо открили неколико нових врста слепих мишева који настањују Србију. Такође на Тари смо открили нову врсту тартуфа за науку. Дакле, свет је упознао нову врсту тартуфа у Србији. Чак на сајту Националног парка Тара нема информације о томе", казао је Пауновић.
Саша Маринковић из Фондације за заштиту птица грабљивица казао је да су лабудови заштићени у западној Европи и да су се зато доселили код нас.
"Њих толико сада има да су постали инвазивна врста, јер су крупни и терају остале врсте из околине својих станишта. Постоји проблем због тога, јер губимо друге врсте", казао је Мариновић.
Необичан живот и јединствени научни пут ове храбре Британке окосница су филма Џејн Брета Моргена који је након бројних светских фестивала премијерно приказан након трибине у Дворани Културног центра Београда.
Чувени редитељ документарних филмова на располагању је имао архиву National Geographic-а, богату материјалом који до сада није приказиван, а који гледаоце води неколико деценија уназад, на пут у танзанијски национални парк Гомбе.
Радња почиње када Џејн, тада двадесетшестогодишња Британка, вођена само својом љубављу према животињама креће у прву експедицију са циљем проучавања шимпанзи.
Стрпљиво градећи поверење животиња, ускоро је доспела на насловне стране када је открила да су шимпанзе веома интелигентна бића са друштвеним животом, способна да користе алате да би дошле до хране.
После премијере у Културном центру Београда, филм Џејн имаће телевизијску премијеру 18. марта у 21.55 на Натионал Геограпхиц каналу, а тог дана овај документарац биће емитован у 172 државе на чак 43 језика.
