Психолошки вид репресије не уочава чак две трећине припадница њихове националности, физички најмање трећина, а готово половина испитаница не увиђа да је принуда на сексуални однос такође насиље, јер је оно представљено као дужност и обавеза према свом партнеру. Током анализе примећено је да жене које у већој мери препознају различите облике злостављања од стране мушкараца мање извештавају о личном искуству те природе, што би значило да је оснаживање Ромкиња један од важних фактора у превенцији и борби против родно заснованог насиља.
Како се наводи у истраживању, размере родно заснованог насиља над Ромкињама и дискриминације коју доживљавају приликом остваривања загарантованих права пред надлежним институцијама не могу квантитативно да се изразе, јер већина институција не води евиденцију о националној припадности особа које им се обраћају.
„Јавне институције које пружају услуге подршке женама које су преживеле насиље оптерећене су штетним предрасудама према Ромкињама, као и недовољном осетљивошћу и знањем запослених о раду са женама и девојчицама из маргинализованих група. Запослени у полицији и центрима за социјални рад не верују Ромкињама које су преживеле насиље, руководећи се опасним предрасудама да жене лажу како би изманипулисале институције и оствариле (материјалну) корист, што води секундарној виктимизацији и потпуном обесхрабривању жена да изађу из насиља”, истиче центар „Даје”.
Према поменутом истраживању, око 30 одсто Ромикиња, посредством партнера или родитеља, присиљено је да ступи у брачну, односно ванбрачну заједницу, а чак 67 одсто учинило је то у детињству. Дечји брак, наводе, има бројне негативне последице по психолошко и физичко здравље девојчица, а узрок је раног напуштања школе, нижег нивоа образовања, здравствених ризика повезаних са раном сексуалном активношћу и трудноћом, повећаног фертилитета и мање зараде током живота. Подаци показују да се жене које су ступиле у партнерску заједницу пре навршене 18. године много чешће сусрећу са физичким, психолошким, економским и сексуалним насиљем и злостављањем.
Иако је законодавство Србије усклађено са међународним нормама и стандардима када је у питању заштита деце која су у ризику или су у дечјем браку, имплементација закона је и даље на ниском нивоу, додају.
Према подацима Ромског центра за жене и децу ’Даје’, током 2020. и 2021. године основним јавним тужилаштвима у Србији није поднета ниједна пријава за кривично дело принудног брака, те последично није покренут ниједан поступак. Током наведеног периода пристигао је мали број пријава за кривично дело ванбрачне заједнице са малолетним лицем: 2020. године 110, а 2021. године укупно 126, док је од укупног броја пријава мање од половине даље кривично процесуирано.
С. Милачић
