Након што је издата, о смрти су обвештене све друге државне службе, а између осталог и Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, које је том Новосађанину обуставио пензију. Тако је он од поштара који му је сваког месеца доносио пензију заправо и сазнао да је, нажалост, „умро”.
Међутим, Фонд ПИО је само поступио у складу са законском процедуром која се односи на обавештење о смрти пензионера. Фонд ПИО, како је то објаснила директорка Сектора за односе с јавношћу Јелица Тимотијевић, не може директно да сазна да ли је неки пензионер преминуо, и када, па до таквих података долази на разне начине.
Закон обавезује матичара да обавести Фонд о смрти пензионера у року од три дана од дана издавања извода из матичне књиге умрлих, објаснила је Јелица Тимотијевић.
Како је објаснила, на тај начин се обуставља даља исплата пензија и осталих права из пензијског и инвалидског осигурања.
Некада од матичара не добијемо такве информације у законском року јер извод из књиге преминули стигне са закашњењем или никад. Фонд нема других начина да сазна да ли је неко преминуо, а његови наследници наставили да примају његову пензију, казала је наша саговорница.
Један од најчешћих начина да Фонд сазна за смрт пензионера је када породица дође да наплати погребне трошкове, као и повраћај пензије коју на повратници евидентира поштар у случају исплате пензије на кућну адресу. Последњих година породице, или они који су се старали о пензионерима, упознати су с праксом да се погребним предузећима даје последњи чек и лична карта преминулог корисника пензије. Погребна предузећа од Фонда наплаћују утврђену висину за погребне трошкове након смрти пензионера, и то уједно буде обавештење Фонду да је он преминуо.
Новосађанин који је из Матичарске службе добио извод из матичне књиге умрлих о својој „смрти” сазнао је након седам месеци. Наиме, смрт је наводно наступила 19. јануара, а он је за њу сазнао тек крајем прошлог месеца. Како му је тек пред само сазнање обустављена пензија, то значи да надлежна служба, и поред постојања умрлице, није на време обавестила Фонд ПИО јер би он, да је обавештен у року од три дана, пензију обуставио од јануара ове године.
Када би се закон стриктно примењивао, надлежне матичарске службе би морале бити те које обавештају Фонд да је пензионер преминуо, и то доставом умрлице. Пошто се то, пракса показује, не примењује стриктно, Фонд о смрти пензионера сазнаје на друге начине. Отуда се догађа да понекад не буде на време обавештен, што показује чињеница да је било оних грађана који су наставили да подижу пензију и након што је пензионер преминуо и да о томе никог не обавештавају. У таквим случајевима, Фонд, након што се открије превара, тражи повраћај новца који је исплаћен на име примања преминулог пензионера. Иначе, у самом Фонду не воде евиденцију о томе колико је превара с преминулим пензионерима било, уз образложење да захтеве за повраћај новца подноси свака филијала појединачно, и то по строго дефинисаној процедури.
У случају да Фонд ни на који начин не сазна да је пензионер преминуо, он наставља да исплаћује пензију. Да је то тако, показује податак да Фонд сам прекине исплату пензије само зато што је нико не подиже месецима. Обично се то догађа у случају пензионера који је живео сам и који је редовно подизао пензију док је био жив, а у старости никог ближег није овластио да у његово име подиже принадлежости. Било је и случајева да банке обавесте Фонд да неки пензионер дуже не подиже пензију и да то треба испитати.
Љубинка Малешевић
