Значило би то да социјалну пензију добијају они који нису остварили право на пензију по основу осигурања, односно радног стажа. Процењује се да тренутно у Србији има око 250.000 старих који немају пензију и 18.000 домаћинстава без прихода оба члана. Стручњаци су сложни у томе да то није немогућа мисији за државу као што је Србије, али и да тај новац не треба да се обезбеђује из Фонда ПИО, већ из државног буyета. Напомињу да Фонд иовако сваког месеца добија дотације из буyета да би исплата пензија била редовна јер новац који запослени уплаћују за пензијске доприносе није довољан за исплату примања више од 1,7 милиона пензионера.
Наиме, већ сада је јасно да су државне пензије оних који су радом, дакле уплатом пензијских доприноса, дошли до њих мале за пристојан живот. Но, и поред тога што су мале, оне су за државу веома скупе и предстоји решавање проблема одрживости пензијског фонда јер је свима постало јасно да су реформе неопходне да би исплате у будућим годинама биле сигурне. Систем државних пензија заснива се на принципу међугенерацијске солидарности, односно активни осигураници издвајају доприносе од плата да би се од тако прикупљеног новца исплаћивале пензије. Пошто је број запослених тек нешто већи од броја пензионера, цео пензијски систем је угрожен. Потребно је да буде од три до три и по пута више запослених од пензионера да би пензиони систем био одржив, а то је данас немогуће када је само 1,3 пута више радника од оних који примају пензије. Ни у будућности ситуација неће бити знатно боља јер је у Србији све мање радно способног становништва пошто се рађа све мање деце, а део радно способних одлази на рад у иностранство.
О потреби да се уведе социјална пензија за становништво које је остарило, а никада није било у радном односу, прича се већ годинама и увек је одговор био да нема новца за то. Држава јесте свесна проблема с којим се стари који никада нису радили сусрећу, али кроз социјалну помоћ настоји да им ублажи муку. У Министарству рада, запошљавања, борачке и социјалне политике напомињу да, чак и када би се држава определила за то да свим грађанима старијим од 65 година који су у стању социјалне потребе, исплаћује редовно новчана давања, то не би била пензија из социјалног осигурања. Наиме, такво новчано давање представљало би меру социјалне заштите па самим тим не би требало да се зове пензијом. Подсећају на то да иначе у оквиру нашег система социјалне заштите постоји могућност материјалног обезбеђења породице, којом су обухваћени и старији од 65 година уколико су без икаквих примања. Махом су то лица која нису обезбедила пензију кроз систем осигурања. Дакле, и сада постоје старији од 65 година који никада нису радили, а примају социјалну помоћ од државе. Додуше, та социјална помоћ се не зове социјалном пензијом, али је у ствари исто оно што ће старији Македонци добијати за две године. Да ли је та мера довољна за заштиту старијих лица, треба да буде предмет анализе и уколико се покаже да су неопходне додатне мере социјалне заштите, требало би их планирати у складу с економским могућностима буyета, додају у Министарству рада.
Од 250.000 људи у Србији са 65 и више година који не примају пензију највише је жена. Надежда Сатарић из Удружења грађана „Снага пријатељства Амати” упозорава на то да ће тај проблем бити још израженији у годинама које долазе јер је последње две деценије све мање радно способних људи у пензијском систему.
– Многи раде у сивој економији, велика је незапосленост, а и када су запослени, приватни послодавци прибегавају пријављивању радника на најнижу основицу или им плаћају на руке и без пријаве Фонду ПИО – истакла је Надежда Сатарић.
По оцени професорке Гордане Матковић, некадашње министарке рада и социјалне политике, издаци за социјалне пензије које би се додељивали само онима који су без прихода, нису велики.
– Постоје две врсте пензија – једна по основу осигурања и друга коју могу остварити и они који нису уплаћивали доприносе – оценила је Гордана Матковић. – Оне се плаћају из буyета и обично су ниже од пензија које се остварују по основу доприноса. Те друге обично називају социјалним пензијама и додељују се или само сиромашнима, уз проверу материјалног стања, или свима који су старији од неке старосне граднице.
Додаје да чак и они који остварују право на пензију по основу осигурања, дакле који су уплаћивали доприносе током радног века, а сиромашни су, могу остварити право на социјалну помоћ.
Љубинка Малешевић
