Одлагалиште смећа, место које грађани у сваком граду изјегавају у широком луку, био је Станков дом.
Станко нема пензију, него само 150 КМ социјалне помоћи. Често је гладан, па једе траву, жабе, пужеве, птице, а најслађи су му црви из дрвета.
“Помоћи ћу сваком човеку који је добар. Сваком би дао руку да га извукем из јарка. Живим са 145 КМ социјалне помоћи. Платим струју, и остало узмем намирница. Шта би ви за ове паре? Колики је јорган толики се покривам”, испричао је.
Потом је додао:
“Више сам у људе изгубио поверење. Само Њега горе поштујем. Кров је народ решио, није Општина. Народ је послао. Од 1975. сам играо шаха. Појест ћу и покојног оца. Рекао сам понеси жаба, нека види свет шта једем. Сада ћу и ове траве напаст. Мени тотално свеједно…”, испричао је.
Станко чак има и један рецепт за припрему пужева.
Овај човек је раније рекао да су му једино помагали Роми, те да му је једино друштво правио његов пас.
У Центру за социјални рад у Жепчу упознати су са овим случајем.
“Пре рата је изгубио станарско право на један стан у Зеници, јер није на време поднео захтев за поврат имовине. Након проблема у ванбрачној заједници са једном госпођом, истерала га је из куће и он сада живи на сметлишту”, рекао је раније Един Шишић, тадашњи директор Центра за социјални рад Жепче.
N1info.ba
