Света Недеља данас окупља вернике: Обичаји и поуке великог празника - молитве за здравље и благослов дома
Српска православна црква и њени верници данас обележавају успомену на велике подвижнике и мученике из ранохришћанског периода - Свету мученицу Недељу, Преподобног Тому Малеина и Светог Акакија са Синаја.
Ови светитељи, иако су живели у различитим вековима и на различитим местима, оставили су неизбрисив траг у хришћанској васељени кроз своју непоколебљиву веру, чуда и трпљење.
Централно место у данашњем црквеном помену заузима Света мученица Недеља (у грчкој традицији позната као Кириакија). Рођена у хришћанској породици након дугих и усрдних молитви њених родитеља, одмалена је свој живот посветила Богу, одбијајући световна задовољства и просце.
Током сурових прогона хришћана под царем Диоклецијаном, Недеља је ухапшена и подвргнута страшним мучењима. Народно предање и житија бележе да су се пред њеном вером дивље звери умиривале, а мучитељи остајали беспомоћни. Посечена је мачем почетком 4. века, а данас се у народу поштује као велика заштитница здравља, којој се верници моле за исцељење од болести и снагу у животним искушењима.
Данас се сећамо и Преподобног Томе Малеина, човека који је доказао да су духовно богатство и мир неупоредиво већи од световне славе. Тома је био богат и веома успешан војни заповедник, слављен због својих победа. Међутим, осетивши пролазност овоземаљског живота, напустио је војничку службу, богатство и друштвени углед како би се повукао у сурову дивљину горе Малеон.
Тамо је живео у строгом посту и непрестаној молитви. Црква бележи да је због свог смирења добио дар чудотворства - исцељивао је болесне, слепима враћао вид, а хроме подизао на ноге. Његов пример и данас инспирише вернике на скромност и преиспитивање животних приоритета.
Уз њих, православни календар данас слави и Светог Акакија, младог монаха са Синајске горе чије житије носи једну од најдирљивијих поука о стрпљењу. Акакије је био ученик једног веома строгог и гневног старца који га је свакодневно кињио и тукао. Ипак, млади монах је све подносио без роптања, са осмехом и неизмерном послушношћу.
Када је Акакије рано преминуо, његов строги учитељ је одвео једног угледног духовника на његов гроб. Духовник је гласно упитао: "Брате Акакије, јеси ли умро?", на шта се из гроба чуо глас: "Нисам умро, оче, јер онај ко је послушан не може умрети". Овај догађај је потпуно променио суровог старца, који се до краја живота кајао у сузама.
У нашем народу постоји обичај да се на данашњи дан избегавају тешки физички послови у пољу и кући, у знак поштовања према Светој Недељи. Верује се да искрена молитва упућена овој светитељки доноси мир у дом, док се пример Светог Акакија узима као поука да се свако животно искушење и неправда могу победити благошћу, стрпљењем и чистим срцем.