На једнохектарској парцели Новосађанин Бранко Швоња (26) већ неколико година узгаја своју лаванду. Завршио је Економски факултет што је спојио са својом највећом љубави - природом и бављењем лековитим биљем.
„Почео сам с 21 годином да се бавим лековитим додацима при исхрани, а од малена ме је увек интересовало пословање и производња, психологија људи и остало“, каже Бранко.
„Кад размишљаш чиме да се бавиш, гледаш и себе, оно шта волиш и шта ти прија. Фрушку гору сматрам нечим што је највредније у нашем граду, осим Дунава. На десет минута нам је национално благо и од малена сам ишао тамо, возио бицикл и трчао. Такав сам рођен, нисам бирао. Онда сам повезао посао са природом и тако почео да радим с лековитим биљем.“
Сјајно је што си успео да искомбинујеш све то...
„Тако ми се сложило. Не знам како сам дошао до тога, али сам пратио знакове поред пута.“
И они су те одвели у лаванду.
„Лаванда је лековито биље. Моја мајка потиче из Далмације и тамо се баш узгаја лаванда. Истражио сам да постоји сорта која може да се узгаја и код нас на континенталној клими.“
Колико се разликују те две лаванде - приморска и континентална?
„Разликује се у квалитету уља, а све зависи да ли се користи за парфемску или фармацеутско-козметичку индустрији. Ова коју ја узгајам, у себи има аналгетик. А чајеви и цветни аранжмани се праве од свих сорти. У сваком случају, бављење овим свакако ствара простор за напредовање.“
Колико је исплативо све то, будући да ти посао и зависи од временских (не)прилика?
„Па, пољопривреда је таква и у њој све зависи од времена. Нађу се начини да заштитиш културе које узгајаш, али за лаванду не постоји толико начина, осим да је гајиш у стакленику. Њој је потребно много сунца и да је корови не даве. Увек се може наћи начин да се исплати. Гледано са економске стране, у оно у што улазиш исплаћује се након 4-5 година. Све зависи и да ли ћеш продавати свет на велико или ћеш правити финални производ.“
Љубичанствени маркетинг
Када је почео да се бави лавандом, Бранко није ни слутио нит желео да његова лаванда стекне силну популарност. Томе су допринели случајни пролазници, али и путници-намерници, попут нашег фото-репортера Радивоја Хаџића, који редовно фотографише ту љубичанствену плантажу и објављује је на друштвеним мрежама.
„Од тога је све кренуло. Ова година ми је обележена маркетингом. Прошле године сам имао такав род, да сам био препоносан, врхунска је година била. А ова је таква да је све упола слабије, али није до мене, па ми не вреди да се нервирам.“
Постидела се лаванда од силне медијске пажње, па се ове године баш постидела.
„Могуће. Све је то баланс. Није да сам незадовољан. Таква је година. Изаћи ће све на добро.“
Оно што је интересантно, јесте да се бавиш нечим чиме се млади данас не баве, штавише, беже од тога. Како коментаришеш све то? Какав нас свет чека ако на тој већини остаје?
„Не видим добро, нарочито у граду. Мислим да млади данас траже да иду лакшим путем и мисле да ће тако брзо решити своје проблеме. Увек сам сматрао да је прави пут кад размишљаш дугорочно. Али све то зависи од човека до човека.“
Чиме се бавиш осим лавандом?
„Бавим се производњом лековитих додатака на бази меда, већ шест година. Имам кориснике којима мој производ помаже и ту имам најбољи маркетинг „од уста до уста”. Радим и у фирми која се бави продајом резервних делова за пољопривреду и индустрију.“
А неки хобији?
„Бавим се скијањем, планинарењем, роњењем... То је нешто што волим да радим кад се одмарам.“
Значи, од природе се одмараш у природи?
„Тако је! Само природа. А живим у граду, замисли то!“
Можда ти зато и треба толико природе, да све избалансираш у животу...
„Један од ретких сам који из града ради на томе да пређе на село. Много је лакше прећи из села у град, него обрнуто.“
Л. Радловачки
