Према његовим речима потребно је што пре реаговати, а то подразумева стратешко планирање и организацију служби која ће се тим проблемом бавити стално - јер ако се „пожар“ прошири, истиче др. Петрић, тада је већ касно.
„Заборављамо да је у Војводини маларија искорењена тек у годинама иза Другог светског рата. Многи верују да је та болест карактеристична за тропе, а 2011. године у Грчкој је избила епидемија. Европа бележи дугу и мучну историју борбе против маларије. Трећина Наполеонове војске у долини Рајне, током немачке кампање страдала је од маларије“, каже др Петрић.
Грозница која ломи кости
Од њеног искорењења, највећа опасност су такозвани „повратници“ - оболели који су се заразили маларијом у тропским пределима, а нису смештени у карантин. Болест се преноси тако што женка комарца која их је „ујела“, пре полагања јаја мора да узме још један „крвни оброк“.
Најгоре је када се оболели не пријави, каже др Петрић, и подсећа на случај у Каћу, од пре неколико година, када се управо то догодило и то оболелом од веома опасне „денга“ грознице - која се још назива и „грозница која ломи кости“. Срећом био је септембар и није било „тиграстих“ комараца који могу да је пренесу.
У Војводини је груписање највећег броја заражених комараца, око 60 одсто, забележено у централном делу покрајине. Томе доприносе бројни речни водотокови, односно релативно густа каналска мрежа.
„Наше службе су делимично добро организоване, али се ради на више колосека који су често неусклађени. Примера ради, Министарство здравља и Министарство пољопривреде, односно Управа за ветерину одвојено прате вирус Западног Нила. Пољопривредни институт скупља комарце на 65 места у Војводини; у сваком округу на по десет места. Уколико се нађе позитиван узорак упућује се на анализу у Научни институт за вирусологију у Краљеву. Након тога дајемо обавештење, али се догађа да реакције изостану“, каже др Петрић.
Улагање у заштиту се исплати
Према његовим речима држава, а то се догађа и у много развијеним и уређенијим друштвима од нашег, улагања у системе заштите, надзора и стручне службе доживљава као велик и не баш оправдан издатак - посебно ако се „ништа не догоди“.
„Заборавља се да добро организоване службе увек доносе и знатне финансијске уштеде. У Италији је развијен јако добар систем праћења вируса „Западног Нила“ и „Усуту“ вируса што је значајно и због трансфузиологије, јер се крв добровољних давалаца анализира на присуство вируса онда када је то најоптималније. Тако су успели да уштеде неколико милиона евра годишње. Не заборавимо колико кошта лечење оболелих, а правовремена заштита и уништавање комараца све то предупређују“, каже др. Петрић.
Кућни комарци (Culex pipiens) преносе вирус Западног Нила, и они могу да се развијају у било којој посуди , од чаше у судопери, до конзерве, кофе или бурета, шахтовима... продукујући масе комараца. Азијски „тиграсти“ комарац (Aedes albopictus) који је код нас присутан већ десетак година, врло вероватно се одомаћио око граничног прелаза Батровци и на неким бензинским станицама уз аутопут, каже др. Петрић и додаје да је то готово извесно јер су ове године ларве и јаја откривани много пре повратка првих туриста.
„Како је ове године почетак сезоне био изузетно хладан, кућни комарац се касније но обично појавио. Оно што је до пре двадесет година било незамисливо - да се кућни комарац храни на човеку изван куће или стана, сада се догађа: убадају и у непосредној близини стана. Високе температуре чине да и оне врсте које се хране биљним соковима у потрази за водом долазе у град и „боцну“ човека“, каже др. Петрић.
Познато је да је до сада у Србију стизао са приморја, из Хрватске, Црне Горе, Грчке тако што се налазио у гардероби или пртљагу путничких аутомобила. Прва пауза у климатизованим аутомобилима је довољна да женка комарца изађе из возила и положи јаја. „Тиграсти комарац“, који иначе моће да „понесе“ 22 различита вируса, у свету раширио тако што се налазио у половним аутомобилским гумама које су из Азије стизале у Америку.
Како смањити бројност комараца?
Комарац је инсект са потпуним преображајем, што значи да има четири стадијума: јаје, ларву, лутку и одраслог комарца. Ларва и лутка морају да живе у води, а боравак управо у тој средини их чини посебно рањивим.
„Када би људи обратили пажњу на то, уклањајући њихова водена скровишта, смањили би њихову бројност на 40 до 50 одсто. Тада би укључење додатног људства дало пуни ефекат, а и нова такозвана СИТ метода третирања - убацивања стерилних мужјака. Све то има ефекта када комарац тек почиње негде да се одомаћује, не и у ситуацијама високе бројности. Као мера заштите становништва прилично је ефикасно постављање мрежа и комарника“ каже др Петрић.
Прошле године је у Србији први пут формирано тело које окупља медицинске стручњаке, ветеринаре и ентомологе (стручњаке за инсекте) и они пажљиво прате ситуацију. Нови Сад, каже др Петрић, може да буде поносан што је још 2005. године почела сарадња покрајинског Завод за заштиту јавног здравља, Института за ветеринарство и Пољопривредног факултета где су практично укључена сви сегменти - здравље људи, животиња, инсекти и екологија. Таква мултидисплинарна организација рада је реткост у Европи и свету, истиче др Петрић и додаје да је реч о принципу рада „One health“, односно „здравља за све“.
Марко Иванић
