„Да се момци грабе око њих“ ОБИЧАЈИ УОЧИ ЂУРЂЕВДАНА КОЈЕ ДЕВОЈКЕ МОРАЈУ ДА ИСПОШТУЈУ Призивају љубав и срећу на древни начин

Већина обичаја односи се на здравље, плодност, млечност стоке, здравље укућана, удају, женидбу, а Ђурђевдан се узима као граница између зиме и лета.

Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Венци изнад врата остају током читаве године, тачније до следећег Ђурђевдана. Када се плетење венаца заврши, обичај је да се заигра коло по месечини.

Магијски лов на мушкарце

Магијом су се бавиле девојке пред удају. Тај, такозвани, магијски лов на мушкарце, зависио је од места до места. Понегде су брале помамник, да би се момци за њима помамили и „навалу“ да би мушкарцима биле драже.

Ритуал за богатство

Чудесну моћ има и струк кукурека убран на Биљни петак – петак уочи Ђурђевдана, али на место одакле је ишчупан обавезно треба ставити парче хлеба. Венац од тог кукурека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у пословним књигама, уџбеницима, под тастатуром, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства. Током вечери, треба поново отићи на место где је убрана ова чудесна биљка, запалити ватру и чекати поноћ. Тада се, тврде они који су томе присуствовали, на небу појави кратка бљештећа светлост која свакога ко је види убрзо учини богатим.

Верује се и да уочи Ђурђевдана, домаћица у посуду пуну воде треба да стави разно пролећно биље, дрен, здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, као и чуваркућу која је остала од Ускрса.

То се затим стави под ружу у башти да преноћи, а ујутру се сви редом умивају водом: деца – „да буду здрава као дрен“, девојке – „да се момци грабе око њих“, старији – „да буду здрави“, домаћин – „да му кућа буде добро чувана“… Сваки према својим потребама и жељама.