Урбан-Прекс: Да о градским поплавама знамо све и на време

НОВИ САД: Интререгионални – IPA CCB Мађарска – Србија Urban Prex (Урбан- Прекс) пројекат за надзор, предвиђање и развој онлајн јавног система раног упозоравања за обимне падавине и плувијалне поплаве у урбаним областима у пограничном региону Мађарске и Србије.
pljusak kisa
Фото: Dnevnik (Filip Bakić)

То је и један од вредних и корисних примера сарадње академске заједнице – факултета, с одговорном заједницом и, у овом случају, предузећем задуженим за комуналне послове. Користи од целог пројекта требало би да имају и грађани појединачно јер ће брже и квалитетније бити обавештавани о наиласку и последицама екстремних падавина у насељеним местима и градовима. Јуче је овај пројекат који улази у завршну фазу представљен стручној јавности и надлежнима у Новом Саду

Урбан - прекс је заједнички пројекат Србије и Мађарске, с циљем да пратимо и идемо у сусрет ономе што нам доносе климатске промене и којима већ сведочимо. Конкретно, пројекат је везан за екстремне падавине које су део тих климатских промена, каже руководилац пројекта с Природно - математичког факултета Универзитета у Новом Саду др Стеван Савић.

Како додаје, најбитнији циљ јесте креирање модела ране најаве, на основу чије прогнозе можемо видети да ли ће интензитет падавина бити толико јак да ће доћи до појава урбаних, односно плувијалних поплава у Новом Саду и Сегедину.

То јесте сезонски проблем када након интензивних падавина имамо плувијалне поплаве које изазивају проблеме у функционисању инфраструктуре и саобраћају, у кретању становништва. У најкраћем, реч је о квалитетном мониторингу који би требало да предупреди веће штете које се јављају услед падавина, објашњава др Савић.

Како нам је рекао, овај прекогранични пројекат кошта 750.000 евра и траје две  године.

Остало је још пет месеци да ствари приводимо крају. До септембра све мора да функционише, а пројекат се завршава крајем октобра. Желимо да кроз овај систем који ћемо сада имплементирати покажемо да је то могуће применити и да то пре свега треба локалним самоуправама. Водовод и канализација Нови Сад је наш партнер, иначе задужен за решавање одвођења вода. Након завршетка пројекта, цео систем што се тиче мреже падавина, и даље ће бити у надлежности ПМФ-а, а када је у питању део прогнозе, систем ране најаве, то ће одржавати колеге из Сегедина. Након пројекта нећемо имати велике трошкове. Биће потребно одржавање мреже мерних станица, али не у прве две-три године, сем ако на њима не буде неких споља изазваних физичких оштећења, каже др Савић.

Др Тамаш Гал, руководилац пројекта с Универзитета у Сегедину, наводи три циља овог пројекта:

Први је постављање и развој мониторске мреже, једне у Новом Саду и једне у Сегедину. Поставили смо скоро све мерне станице, али нам је потребно да урадимо доста послова ствари око преноса података. Други циљ је успостављање система временске прогнозе. Делом је то у надлежности Универзитета у Сегедину. Тај систем је у функцији од јануара ове године, а сада радимо на онлајн интерфејсу, да би временска прогноза била доступна свим грађанима Србије и Мађарске. Трећи задатак нам је да развијемо нове стратегије како да изалазимо на крај с поплавама у урбаним областима. Сви ови радови су у току и очекујем да ћемо овога лета имати врло лепе резултате, а  сви ће моћи да их виде на нашој веб страници, каже Гал.

Гвозден Перковић, директор ЈКП „Водовод и канализација Нови Сад“ као партнер у пројекту каже да се очекује да ће се благовремено долазити до података о интензитету екстремних падавина по регонима у граду.

Када дође до великих падавина у Новом Саду имамо три депресије које су неодбрањиве: код „Меркура“, у Кисачкој и Темеринској улици. Прексиноћ је наш систем радио савршено, а и нису ни биле толико велике падавине. Међутим, када наиђу оне екстремне, ниједан систем у свету не може да пропусти ту количну воде. Тада би се саобраћај, уз информације које добије на време, организовао на други начин. Нама је ово први пут да тако нешто радимо. Видећемо какви су ефекти када то заживи и о томе ћемо обавестити јавност. Трудићемо се да то искористимо да побољшамо и унапредимо наш систем. У овој области то је прва сарадња с факултетом, с којим иначе сарађујемо, каже Перковић.

В. Црњански

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести