Важан сегмент у планирању породице је сексуално васпитање и др Вејновић сматра како је оно неопходно што раније, јер у средњој школи или на факултету може да буде касно за овај предмет. Увођењем сексуалног васпитања у образовни систем подиже се ниво здравствене културе.
- Планирање трудноће треба да почне од узимања анамнезе, односно да се будући родитељи упознају са потенцијалним опасностима и могућим обољењима, која постоје у породици. Разговарају са доктором, са генетичарима. Трудноћа данас укључује и друге лекаре, као што су неонатолози, интернисти, па и хирурзи и анестезиолози. Важан је искрен однос међу партнерима и да се отворено раговара о могућим наследним болестима, као и да се слушају савети лекара како би се остварило здраво потомство - каже др Вејновић.
Не треба заташкавати потенцијалне проблеме, јер лекари треба да знају на коју страну да усмере испитивања и на шта да обрате пажњу у трудноћи.
- Потребно је да бар шест месеци раније родитељи живе што здравије могу, односно да се здраво хране, избегавају алкохол и пушење. Да ураде гинеколошке и ултрзвучне прегледе, односно спермограм, јер се планирање трудноће и родитељства пођеднако тичу и мушкарца и жене и њихов су заједнички чин и циљ - наглашава др Вејновић.
У самој трудноћи, жена треба да иде на редовне контроле. Потребно је да се ураде бар три ултразвучна прегледа. Један се ради између 11. и 13. гестацијске недеље. Такозвани експертски ултразвук ради се између 18. и 23. недеље и тада се виде потенцијалне опасности, односно ризик од хромозомских оштећења, као и сви детаљи у вези са анатомијом и функцијом органа.
- Очекивања од ултразвука често су превелика. Ултразвучни преглед у трудноћи је дијагностичка метода, а не лечење поремећаја насталих зачећем. Зато редовно праћење плода ултразвуком смањује компликације у трудноћи и порођају, како код плода, тако и код мајке. - напомиње др Вејновић.
Мајке током трудноће треба да раде и анализе крви, како би се видело да ли постоје неке инфекције, односно јесу ли присутни вируси. Вејновић објашњава да неке ствари могу да дају сигнал, те наводи да већа тежина бебе може да укаже на дијабетес. Постоје и поремећаји који се јављају касније у трудноћи, те тако уколико мајка отиче и скаче јој притисак, може да буде у питању преклампсија, коју има од три до пет одсто трудница, а она може да буде фатална и по маму и по бебу.
Два абортуса на свако рођено дете
Прекиди трудноће су у медицинској пракси свакодневица и код нас на једно рођено дете имамо бар два абортуса. Др Вејновић каже да нема тачних података о броју абортуса, јер не постоји прецизна евиденција и регистрација сваког прекида трудноће који се уради.
- Претпостављамо да се у Војводини на једно рођено дете ураде два абортуса. На основу формуле која укључује број жена у репродуктивном периоду, броја рођене деце и употребе ефикасне контрацепције, може да се изведе закључак да је свакако број абортуса у Војводини и Србији, као и у Босни, Црној Гори, Македонији, међу највишима у Европи. Главни разлог томе је неупотреба ефикасне и савремене контрацепције због бројних предрасуда које постоје код нас према хормонској и интраутериној („спирала“) контрацепцији које се генерацијски преносе. У европским земљама у којима је сексуално васпитање добро организовано и где се зна да пилуле и спирала имају много предности и чувају репродуктивно здравље, а не угрожавају га, број абортуса је најмањи. Нажалост, код нас се још увек споро иде ка овом циљу, мада се протеклих година у Војводини изузетно успешно спроводило „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу“ у 70-ак средњих школа - наводи др Вејновић.
- Трудноћа није болст и не треба тако да се посматра. Она је знак здравља жене и мушкарца. Потребно је да се открију потенцијалне компликације, али жена не треба да априори да узима лекове и да мисли како не треба да фарба косу или да лакира нокте - наводи др Вејновић.
Исхрана је изузетно важан сегмент у трудноћи и жене не би требало да добију више од седам килограма, јер и превелика тежина може лоше да утиче на развој плода. Вејновић објашњава да се храна метаболише, а у трудноћи и јетра и срце раде више, те додатно оптерећење за ове органе значи исто као када би неко ишао уз брдо и носио 15 фо 20 килограма терета.
- Потребно је да се редовно контролише притисак, шећер у крви, функција штитне жлезде, као и уринокултура, јер се успорава пражњење бубрега и већа је учесталост уринарних инфекција. Због хормона могуће су и честе опстипације, те је и због тога јако важна правилна и балансирана исхрана - додаје др Вејновић.
У трудноћи расте и ризик од вагиналних инфекција, што може да доведе и до превременог порођаја. Вејновић истиче да је око 20 одсто жена под високим ризиком у трудноћи.
- Трудница трба да има умерене физичке активности и да се нормално понаша. Ко се спортом није бавио раније, нема потребе ни тада да почне. Треба нормално да се живи и да се пронађе равнотежа између жеља и могућности. Умереност је кључна - сматра др Вејновић и додаје као је трудницама и породиљама боље да летњи одмор проведу у планини, а не на плажи и на плус 40 степени Целзијуса. Саветује умерено пливање и боравак у хладу, али без излагања директном сунцу и високим температурама.
У Бетанији је прошле године рођено око 6.880 беба, а одгађање материнства је све чешће. То може да има потенцијалне опасности, јер жене у том добу могу већ да имају неке болести које утичу на квалитет, као и исход трудноће и порођаја, попут дијабетеса, обољења штитне жлезде, кардиоваскуларних и других болести. Неретко, жене прво дете рађају између 30. и 39. године и то је тренд који се примећује у последњих неколико деценија.
- У 2016. години у Србији је на основу пријава рођења регистровано 63.855 порођаја са укупно 64.984 рођене деце, а према старости мајке, највећи број порођаја је у добној групи од 30 до 39 година. Следе порођаји у добној групи од 20 до 29 година, а затим у добној групи од 40 до 44 године - податак је из Здравствено-статистичког годишњака Републике Србије за 2016. годину Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Спонтани побачај
Не заврше се све трудноће порођајем и свака пета трудноћа је неуспешна. Након спонтаног побачаја се ради киретажа, а др Вејновић наводи да већ 15 година практикује спонтани завршетак оваквих побачаја, без хируршке интервенције. Жена у тим ситуацијама долази на контроле код лекара, како би се пратило њено стање, али се не подвргава киретажи.
- У Америци, Канади и земљама Бенелукса, примењује се оваква пракса. Статистика каже да је неуспешно 20 одсто трудноћа. Значи да свака пета жена која затрудни, неће родити то дете и имаће спонтани побачај. Не треба журити и ићи одмах на киретажу. Важно је и да се спрече ванматеричне трудноће, којих је око 10 одсто - наглашава наш саговорник.
Када дође до побачаја, потребно је ултразвуком пратити стање, имати редовне контроле и дати шансу да се побачај заврши спонтано. На тај начин се избегава и ризик који доносе киретаже, а то је оних од један до три одсто случајева, који су неминовност код хируршких процедура.
Према подацима из овог годишњака, лане је рођено и 15 беба чије мајке су имале 50 или више година и то њих 11 у Централној Србији и четири у Војводини.
Професор Вејновић каже да су три велика процеса обележила породиљство и рађање у последњих 50-ак година. Први је да су се раније жене у 95 одсто случајева порађале у кући, а сада се њих 99,9 одсто порађа у болници. Други је да су некада цео процес прођаја контролисале бабице, а само у сложенијим случајевима су се укључивали лекари, док су у данашње време за порођај одговорни доктори са целим тимом. Најновија транзиција која се догодила у 21. веку је да су се изједначила права мајке и новорођенчета. Некад је живот и здравље мајке био на првом месту, а новорођенчета на другом, а пре 20-ак година фетус је добио права као пацијент.
- У тих 50 година дошло је и до померања година рађања. Некада су жене рађале непосредно после прве менструације, те су постајале мајке и са 13, 14, па до 17 година. До 20-е године већина жена је у то време већ остварила репродуктивну функцију. Изједначавање права жена и мушкараца и родна равноправност промерили су и усложили улогу жене у друштву и повећан је број идентитета жене. Пре пола века просек деце по породици био је четири и по, а сада је то од 1,2 до 1,4, што резултира негативним природним прираштајем - каже др Вејновић.
Овај процес је започео у Шведској, а сада је присутан у свим развијеним земљама. Вејновић објашњава да су то земље у којима се жене школују и запошљавају, што је променило традиционални тип и структуру породице, те је и померило године рађања.
- Током 90-их година прворотке су имале од 25 до 30 година, око 2000. године просек је био 30, а данас је то 31 година. То је процес који се у Војводини десио за 15 година. Уласком вантелесне оплодње та граница се још више померила, али она учествује са мање од један одсто у порођајима - каже је др Вејновић и додаје да жена која почне да рађа после 30. године, тешко да може да роди троје деце.
Заблуда је да трудноћа у каснијим годинама представља здравствени ризик за мајку. Вејновић наводи да је у Европи урађена студија у којој су анализиране трудноће и исход порођаја код жена од 40 година и утврђено је да не постоје велике компликације. Међутим, у тим годинама мајке јавља се већи број хромозомских аномалија фетуса.
- Такође, велики број особа улази у трудноћу са неким обољењем, као што је дијабетес којег има 10 одсто популације, а то може да угрози здравље труднице. Због тога свака трудноћа треба да буде планирана и да трудница обави комплетан гинеколошки преглед, уради папа тест и брис, обави преглед код зубара и уради лабораторијске претраге. Такође, потребно је увођење суплементације и три до шест месеци пре трудноће треба узимати фолну киселину, што смањује компликације у трудноћи, па и на порођају - поручио је др Вејновић.
Студија у Канади урађена на више десетина хиљада порођаја, утврдила је да је проценат компликација и лошег исхода по плод и мајку , преполовљен, па и до три пута смањен код жена које су се редовно контролисале, укључујући ултразвучне прегледе и лабораторијске налазе.
- Обоје супружника треба заједно дапланирају потомство и обоје да буду спремни за трудноћу. Зато су важне редовне контроле, јер оне омогућавају и превентивно деловање у ситуацијама када је то потребно. Некада је била заблуда да су бебе лошије код мајке која има 40, у односу на ону која има 30 година. Ако је дете хромозомски здраво, све је у реду - казао је др Вејновић.
Као што није добро да жене касно рађају децу, тако није добро ни да прерано постану мајке. У новосадском породилишту се у 2016. години породило 70 малолетница.
Компликације
Ризици прекида трудноће нису велики када се раде у легалним и прописаним условима, па је зато од кључне важности да он буде законом дозвољен, јер забрана само доводи до илегалних и небезбедних абортуса који строструко повећавају могућност компликација, а чак укључују и могућ смртни исход. Међутим, ако се деси нека од тежих компликација – тешка упала материце, јајника и јајовода, она може да доведе до „слепљивања“ јајовода са последичним стерилитетом (око 0,1 одсто). Заостатак ткива у материци дешава се у око један до три одсто случајева и некада може да се реши и спонтано. Друге компликација су ређе, али ипак могу да се десе и носе са собом последице.
- Није добро ни да тако рано имати децу, јер те жене нису ни прегледане ни спремне за трудноћу. Трудноћа није планирана, а поред тога оне су и психички незреле за улогу мајке. Код малолетница имамо трудноће са повећаним ризиком, као и ризичан порођај - каже др Вејновић.
Клиника за гинекологију и акушерство у Новом Саду је 1996. године у потпуности прихватила “беби френдли” програм и постала прва клиника тадашње државе, Републике Србије и Црне Горе, која је увела тај програм у породилиште.
- У почетку је Клиника имала низ тешкоћа док се програм спровео на нивоу целе установе, у такозваних ‘’десет корака до успешног дојења’’. Врло брзо, због низа суштинских предности, био је прихваћен и од стране пацијенткиња, и наравно особља породилишта - рекао је др Вејновић и додао како су искуства са овим програмом позитивна и после двадесетак година.
“Беби френдли” програм има два циља. Први је пријатељски однос према беби, према мајци, односно према породици. Суштина је у што хуманијем приступу породиљи, како у самом акту порођаја, тако и у целом периоду боравка пацијента у болници после порођаја. Та хуманост се заснива на поштовању природних закона, који се састоји у одржавању блискости између новорођенчета и мајке. Ту је и са аспекта етике, највећа вредност тог глобалног програма Светске здравствене организације и УНИЦЕФ-а.
- Други циљ је коришћење природне исхране, а то је мајчино млеко. Декларацијом Светске здравствене организације и Светског удружења гинеколога и акушера из 2015. године, исхрана човечанства, а пре свега мајки и одојчади, један од стратешких циљева који су пред нама.- каже професор др Тихомир Вејновић и додаје да у свету сваког минута умре једна новорођена беба због последица неадекватне исхране.
Мајке које су порођене природним путем смештене су у “беби френдли” одељењу и оне су од порођаја до отпуста стално са својом децом. Модификација програма се углавном односи на бебе које се налазе на Одељењу интензивне и полуинтензивне неге, као и порођаје царским резом. Пошто у Бетанији има више од 2.000 царских резова годишње, стриктно спровођење “беби френдли” програма код мајки са царским резом је у практичним условима немогуће извести. Према стандарду и препорукама за нормално порођене пацијенте, била би потребна једна акушерска и једна педијатријска сестра на четири порођене жене и четири бебе. У интензивној јединици, где су пацијенткиње порођене царским резом, однос би био чак две акушерске сестре и две педијатријске сестре на једног пацијента.
Све породиље у Новом Саду могу да добију и бесплатну аналгезију, односно епидурал. Вејновић сматра да највреднијем и најплеменитијем делу друштва - мајкама у порођају, треба максимално да се помогне и то професионалним односом и што хуманијем приступу порођају и смањивању бола пацијенткиње и наглашава да је то лекарима и професионална обавеза и морална дужност.
Контролне прегледе труднице могу да раде и у Поликлиници Клиничког центра Војводине, где свакога дана раде раде лекари са свих завода и одељења Клинике, а прегледи се заказују преко Интегрисаног здравственог информационог система, такозваног ИЗИС-а. Лекари у домовима здравља заказују прегледе пацијентима, тако да сада жене обаве преглед у року од пет до десет дана. На овај начин је омогућена бржа, боља и квалитетнију услуга за пацијенткиње из целе Војводине.
У осам поликлиничких амбуланти налазе се конзервативна гинекологија, јувенилна гинекологија, више акушерских амбуланти, амбуланта за преоперативну гинекологију, амбуланта за интервенције, као и соба за одмор пацијенткиња након интервенције. У Поликлиници сада се узима и амниоцентеза, раде ултразвучни прегледи, интервенције у локалној анестезији, ЦТГ снимања, као и прегледи видеоколпоскопом.
- Порођај је један од најчаробнијих феномена који постоје, али и један од најодговорнијих у односу на све остале области медицине, јер у акту порођаја у исто време имате два пацијента - мајку и бебу. У новосадском породилишту годишње се роди око 6.500 беба, а ту је између 160 и 170 близанаца, што је троје пацијената, а буде и око десетак тројки, када имамо четири пацијента. Породиљство је зато краљица медицине - каже професор Вејновић.
Најчешћа питања
Смем ли да имам односе у трудноћи? – Да. Многе жене брину да би сексуални однос могао да нашкоди беби и изазове побачај.
Уколико крварите у првих неколико недеља трудноће Ваш лекар би могао саветовати избегавање односа док не навршите 14 недеља. Иначе, можете се опустити, односи не могу да нашкоде детету.
Како да се храним у трудноћи? – Веома је важно да се правилно храните - нормалан прираст тежине у трудноћи један је од најбољих знакова здраве трудноће. Пробајте да сваки дан једете воћа и поврћа, црни хлеб, житарице, да уносите месо и млечне прерађевине, а да избегавате нездраву храну, слаткише, газирано и грицкалице.
Да ли смем да идем у колектив? – У првих неколико недеља трудноће клоните се колектива са пуно деце, одлазака код пријатеља који имају прехладе, избегавајте биоскопе, позоришта и затворене просторе. Вирусне и паразитарне инфекције могу значајно да угрозе здравље Ваше бебе.
Да ли смем да радим у трудноћи? – Рана трудноћа може да има утицаја на Ваш посао. Уколико радите у ноћним сменама, са пуно буке, ако путујете, радите са опасним хемикалијама, у екстремно хладним или топлим условима или уз зрачење, време је да идете на боловање.
Да ли смем да поправљам зубе у трудноћи? – Да, морате да редовно идете код стоматолога, и да поправљате зубе, уз анестезију. У току трудноће брига о Вашим зубима је бесплатна - искористите то максимално!
Припремила: Љубица Петровић
Фото: С. Шушњевић, Ф. Бакић, Р. Хаџић, А. Ерски, Б. Лучић
„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство
